Niste nam bitni
Poučavam djecu dviju malih jako bogatih općina.
Redovito smo svake godine za Božić i Novu godinu dobivali panetone od jednog komunalnog poduzeća. Za tako veliko bogato poduzeće mali znak pažnje, nama znak da misle na nas. Zahvalni smo. Dobili smo ga i ove godine. Stvarno lijepa gesta.
Također smo dugi niz godina od jedne općine dobivali botelju vina. Isto lijepa gesta.
Lani nismo dobili vino, nešto smo gadno skrivili. Ove godine promijenio se načelnik jedne općine, dijete načelnici pohađa našu školu. Pomislili smo da će se botelja vratiti. Ali jok, još smo u nemilosti. Mi smo jadni mali prosvjetari koje treba poniziti još više, dajući nam na znanje da smo nebitni. Eto hvala načelnici za šipak!
Pa ne čudimo se kada nas svi omalovažavaju i marginaliziraju kada nas lokalna vlast ne poštuje. Baš sam žalosna. Nije meni do botelje nego do časti.
Ove nove mlade generacije roditelja kao da se sveti nama koji obrazujemo i odgajamo njihovu djecu. E baš vam nećemo dati ni kemijsku ni rokovnik jadnici prosvjetarski!!! Zar mislite da ste nam bitni? Baš te jadni.
Evo prošla me ljutnja. Ispucala sam što me zaboljelo.
Ma koliko nas izostavljali i ma koliko mi prosvjetari bili u nemilosti, nikada, baš nikada, nitko neće moći ubiti u meni duh učitelja i ljubav prema poslu. Sad se ponosim još više jer znam da sam bitna, jer ja sam ta koja provodi s djecom dosta vremena njihovog života i usađujem im vrijednosti i darujem znanje.
Ova sadašnja generacija stalno me grli. Iz čista mira samo se zalete i skoro me sruše. Meni velika sreća.
A botelja vina? „Ionako je kiselo!“ - reče lisica.
Alea leee
Pratimo vas, volimo vas i čarobiramo za vas. Sve blogerske vile i vilenjaci su uz vas.
Bjuti centar
Pogodno zemljište van gradske vreve, u blizini grada. Velika, lijepa atraktivna zgrada na njemu, neobičnog izgleda. Ne viša od 3 kata. Oko nje ogroman parking kao i nekoliko skrivenih parkinga ispod zgrade u garaži za one koji žele biti neviđeni (inkognito). Uređeno dvorište, igralište, parkovi i bazeni različitih namjena (topla voda, hladna, sumporna, blato…), poligon za vježbanje, dvorane za fitnes, pilates, jogu…). Kvadratura centra 1- 2 km kvadratna.
U zgradi bezbroj mogućnosti za postizanje ljepote: pedikura, manikura, sve vrste masaža, saune, solariji, ugradbe trepavica i kose, pirsing, tetovaže, liposukcija, zubari, kirurško oblikovanje tijela (nos, grudi, uši, stražnjica…), skidanje celulita, odstranjivanje madeža, fleka s kože…
Svi djelatnici su vrhunski stručnjaci koji garantiraju pouzdanost i diskreciju. Ne plaćaju najam prostorija, rade za ovu ustanovu u određeno radno vrijeme (po dogovoru) i ne odaju tajne ustanove.
U ustanovi radi i više psihologa i psihijatara koji pomažu u ostvarivanju želja, pružaju psihološku pomoć prije i poslije zahvata.
Osim već spomenutih tu rade i: nutricionisti, ljekarnici, treneri za vježbanje svih vrsta (pilates, joga, fitnes…), modni dizajneri, krojači, frizeri, pravnici, informatičari, spremačice, računovođe…
Dakle to je centar za ljepotu u kojem je SVE NA JEDNOM MJESTU.
Svi djelatnici zadovoljni svojom statusom: plaćom, bonusima, nagradama, godišnjim odmorima.
A u BJUTI CENTAR moći ćete doći samo radnim danima kad se zgrada sagradi nakon što dobijem nenormalni jack pot.
Ja dobivam postotak, plaćam porez i brojim novac.
Narudžbe i rezervacije primamo već danas.
Oznake: Mašta....
12.08.2023. u 13:09 | 9 Komentara | Print | # | ^Šaljivi kućni video
Dolaze mi predsidnik sa premijerkom, a kod mene ko da je bomba pala. Štaš, takvi smo mi kreativci.
Daklen, iman 6 dana. Jebate za toliko dana valjda mogu napravit generalku u stanu??? Pravin spisak. Malo se oduljija. Kako vidin paučinu dodajen je na spisak; štok šporak od lanjskog krečenja, svaki put bi rekla oću i smetnila, stavljan na spisak. Jebate dolazi mi predsidnik i premijerka ovoga bloga, triba da se sve blješti. A kod mene nikad ništa nije blještalo, čuvan oči, bože moj.
Pa blješti se u e-Dnevniku. Tamo sve štima, tamo je sve po špagi, tj. rekli bismo kako triba, perfektno, tako mora bit. A kuća. Ko jebe kuću. Prvo posa, onda kuvanje, a čišćenje kad već baš moran…
Daklen kad je spisak dobija svoje naličje od jedno 25 redaka, i kad san pripremila flourescentni marker za označavanje učinjenog tj. očišćenog, ja san se lipo priko noći ukočila. Ukočila baš. Budila se 3 puta za u WC, tri Normabela popila i ustala savijena, s bolovima jedva do WC stigla… Totalni invalid. Već san bila ugovorila ko me vozi u ponediljak kod doktorice za koktel injekcija, ili ako baš, baš moran danas (nedilja) na hitnu.
I kako ću bidna sada poslat poruku da san ukočena? Jebate odma će mi premijerka smanjit plaću, a predsidnik poslat da ne kažen di - u mirovne snage u Afganistan. Pomislit će da i zajebavan.
I eto ja nekako rečen da san nemoćna i da ćemo njiov dolazak prolongirat za koji dan kasnije.
Daklen, tako ja bidna, nakon teško poslane poruke razmišljan kako ću još popit jedan Normabel kad mi sine u glavu zaboravnu, da ja uvik u torbi za zlu netrebalo iman i Voltaren. To se pije zajedno, a ja eto od muke zaboravila. I gle čuda, nakon nekog vrimena nestadoše moji bolovi, samo san eto osjećala da san u križima drvenasta, ka da san metlu progutala… Glavno da ne boli. I čudnog mi čuda ja proradila i pol kuće sredila. Spisak se malo smanjija.
2 dana zaobišla teretanu. Jučer provala plivat laganini, onako invalidski sa perajama, spremna ako noge otkažu da se dovučen do obale samo rukama. Grijala leđa na suncu. Dobro san.
Šaljen poruku da san dobro i da spremaju kufere.
Jučer san mislila da je danas srida, a nije, danas je utorak, tako da san dobila još jedan nagradni dan za čišćenje, pospremanje, lickanje… Yeaaaaa… Baš je lipo kad imaš ovakav Alchajmer, dobiš nagradni dan.
I eto mene danas sva orna da odradin elektronički dija. Nije za silu, al sad su me počeli nervirati neki kablovi koji vise po zidovima. Kad san već kupila nove lancune, nove šugomane svi veličina i boja, novi ventilator, red je i da kupin novu noćnu lampu, novi produžni, novu kanalicu za kablove i naravno novu bilu izolir traku koja mi stvarno ne triba, al eto ja volin izolir trake imat po kući.
Dragi moji, drž te mi fige da predsidnik i premijerka (kojoj ću morat poklonit broš) budu kuntenti.
A šta ćemo ist i pit, o tome drugi put. Sad iđen ist i vrcon na more. Proša mi je dan, a samo san u trgovini bila. Elektronika će se radit posli mora. Taman kad dođe nevrime koje su najavli. Da mi ne bi nagradni dan osta besposlen.
U međuvrimenu, van spiska: jedan dan san odštopavala sudoper jer baš sad se mora zaštopat; lupat vodokotlić da ne curi, baš sad je mora počet curit, zvala Telekom da pošalju novi daljinski jer baš sad je se mora pokvarit…
urnebesan video koji morate vidjeti
„Ovo morate vidjeti, smije mu se cijeli Internet! Pogledajte ovaj urnebesan video, smiju joj se svi na Internetu!“
I tako eto došli mi na dno dna, xyz osobe bržebolje fotkaju, snimaju i objavljuju na Internetu bez privole (suglasnosti) omalovažavanog/ne. Fascinantno je to bržebolje objavljivanje videa, da ih ne bi netko božesačuvaj prestigao.
Treba biti prvi u objavi, treba pokupiti što više lajkova na fotografije/videa na kojima ćemo će se nekome: rugati, ismijavati ga, omalovažavati, vrijeđati = TO JEST LAJKATI. Zlobni i priprosti komentari su naravno dobrodošli. Samim time sudionici smo INTERNETSKOG NASILJA.
I to za ne vjerovati rade odrasle osobe, a neki po struci čak i novinari, odgojno-obrazovni djelatnici... Kodeks časti, privatnosti, moralne vrednote padaju u zaborav jer važno je biti prvi i važan je broj lajkova. Šteta koji isti nanose omalovažavanome/oj je ogromna.
Eto nove generacije odraslih ostavljaju „lijepu“ ostavštinu novoj generaciji djece: kradomice snimaj, objavljuj, pljuj, ismijavaj, omalovažavaj, vrijeđaj, psuj, budi zlobno duhovit… sve u svrhu prikupljanja lajkova koji su samo zbroj INTERNETSKIH DANGUBA.
Kućni odgoj, odgoj u školama i ostalim odgojnim ustanovama nemoćan je pred ovom pošasti.
Smaraš me
„Odmarajte, šetajte, gledajte u zelenilo, plivajte, idite u teretanu… radite sve što vas veseli. Koliko se družite s prijateljicama, je li se druženje prorijedilo? Na posao ni u prolazu, on je izvor vašeg stresa i ne bismo rado da se sada kad ste bolje, vraćamo na početak; izbjegavajte sve što vas stresira: Dnevnik, Vijesti…“ a ja ću dodati moran pod hitno izbjegavat LJUDE.
Kad već postoji dijagnoza veliki stres i kad sam već na rehabiliticaiji od tog vraga koji kad te preuzme vlada tobom, pa plačeš, treseš se, ježiš se, zbrčkaš se, nemaš energije, lovi te panika da nećeš nikad ozdravit… onda imam pravo da izbjegavam u debelom luku osobe koje pričaju: bla, bla, bla, bla od 20 min do uru, bez prestanka da bi rekle: „Danas sam srela Mariju.“ U međuvremenu ide opis Marije, njene sveopće situacije: rođenje, djevojaštvo, brak; materijalni, obiteljski, rodbinski odnosi do koljena 6, njen radijus kretanja, prehrane, odlaska na WC… Takve osobe kad se dovate telefona također pričaju bez prestanka o bilo čemu, a najomiljenija im je tema sve bolesti i boleščine njene, uže i šire obitelji, rodbine pa i samog gradskog kvarta pri čemu osoba lovi zrak jer ne more ispričat sve što u 20 min stane. A ti uspiješ možda jedva čujno u udahu i izdahu reći „ahaaaaaaaaaaaaa, mnnnnn“ i sebi u bradu „pas mater šta san ja bogu zgrišila“.
Tim osobama iz mojeg života volin priskočit u pomoć pa odvest autom na more, no moran izdržavat paljbu koja redovito počinje sa „Dakle…“. U moru želin svoj mir, relaksaciju, no zadnjih dana sve babe pričaju: „umra ovaj, pognija onaj, pokralo ode, ukralo onde, rat vamo, rat onamo…“ Ja pokušavan bjesomučno otplivat dalje, no kako vidin jedini je način plivat po noći, il tražit drugu plažu, di me niko ne zna. Postoje i grupice plivača koji se smiju, pričaju dogodovštine, viceve, no ja ne mogu do nji jer moji smarači uporno jure k meni da istresu svoju zlovolju na moje peraje. A kad in spomeneš neku osobu koja je ista ka oni, odmah kažu da i smara i da je izbjegavaju. E pa lipo, od danas i ja bježin glavon bez obzira.
DOSTA! Smarate me!
Te iste babe u predahu pričosmaranja vade svoje mobitele i svima na plaži, u čekaonici, pri susretu i nude da gledaju njiov vrt sa cviećen, unuke na 100 slika i 100 videa.
Alooooooo! Dosta kažen! Ne zanima me bilo kakvo gledanje!
Ostatak života želin provest kako ja oću, a ne kako mi drugi nameću. Zato ja više ne gledan nikakva videa koja mi nude, ne slušan nikakve pisme koje mi nude, ne čitan i ne šaljen nikakve lance dobri želja, ne čitan knjige koje mi nude…
Pozdrav. Odo u teretanu. Tamo iman relaksaciju i svoj mir.
Samo sada znan da iman veliki zadatak da moju dicu dobro naučin govoriti i pisati SAŽETAK.
Kako doć do tartara
DIJETA
Ne znan jel' znate, a ako ne, saznat ćete, da san ja zaljubljenica u aljine i sandale. Torba nebitna, more biti anke otrcani stari Guči; ali aljine moraju, bilo bi lipo da su, biti maksi tako kad se natakarim na visoke pete buden malo vitkija, oliti „komadina od žene“.
Eto i ta komadina koja je koma..inał oće na brzake da stane u sve ine aljine koje se više ne šire oko struka i kuka, a bože ni oko stražnjice. Bilo bi lipo da moj kuvar, koji me upozna ispod 100, ponovno vidi onu istu ženu, koju je svojin nakuvavanjen i njenin kolačima za njega, malo rastega za dva do tri konfekcijska broja. Daklen, on je kriv, a ne ona.
I tako ti ja, naiđen uz pomoć plažnih dušebrižnika na VMA dijetu, oliti medicinsku dijetu uz pomoć koje ću da nabrzinu skinen konfekcijske brojeve i nažalost i broj ređipeta oliti padobrana.
I kad tamo piše:
Doručak: 1 naranča, 1 komad dvopeka, šalica kave ili čaja
Pa si ja dodajen i oduziman, tj. dodajen:
- 1 naranča je malo za skidanje ovolikog sala, masnoća, daj baren dvi i to pošto se sada naranče ne mogu izist jer su suvonajave iscidi in dušu i žličicon pojidi dija pulpe
- 1 komad dvopeka, ka nijedan, nije da mi se ide, al već kad moran pojist ću komad dva, pa se i dvopek prova kako spada
- ja uvik pijen više šalica kave i to s mlikon i šećeron i to tako mora ostat jer ne podnosin ništa gorko i ništa manje ispod pol litre.
Daklen, morete zamislit kako ta regularna dijeta izgleda kad je se ja dovatin: suvonjavo mljeveno meso prelazi u normalnu punjenu papriku s feton do dvi kruva; 1 tvrdo kuvano jaje u 2 ili 3; naranče se preoblikovale u nektarine…
No, no, idemo zdolon jer je vaga jutros pokazala prvi put znamenkau 4, 104kg, jeeeeeeeaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.
Pripovidajući svoju metodu prijateljicama, ove su se ne znan zašto, trgale od smija, ma ko se zadnji smije, najslađe se smije.
Sa 100kg vodin i na picu, a sa 86kg na tartar.
Da se zna da san uz pomoć aktivnosti plivanja skinila 3kg i da san ove godine imala najviše ikada 108 i kusur. Nije da se falin, al falin se. Moji zubi natukli.
Mačke čuvajte se jer uskoro blogom će da prošeće riba i po!!!
Zabij gooooooool
Al ne bez dresa
TAKTIKA:
Bit će brkasto, ako iti jedan od nji ima brkove; triba i skinit na terenu; bit će gužvancije, bit će zafrnjdači mu, zabij, uvali mu...
Ma bit će to utakmica za uživanje u svin goooolima...
Naprid Vatreni!!!
vatreni stresssssssss
Ono kada in kažeš da nemaju pojma, a oni se prave da ne znaju igrat i ondak hop i top i 4:2. Ja san morala zbog stresa zahasit telku. Zadnje skeunde kada su se svi uskomešali i svi navalili na našeg golmans lipo san vidila,da će ga zašußkat u tom metežu i zbrci.
Dalje nisan mogla, il ću se počet trest, il plakat il ježit (izlazni kanali mojeg stresa) pa san lipo ugasila TV i zaspala. U dvi ure ustala i pojila 2 koljača
Juteos me obradovala vijest IĐEMO DALJE.
Boje mora
ZLATNO NAŠE MORE
Boje mora
Od nijansi plave i modre
Sinje si more
Puno nesputane slobode
Preko zelenih pašnjaka morske trave
U zrcalu borova i galeba što se krikom jave
Bonaca, valići, valovi i valina
Tvoja snaga, nama harmonija
Divno si kada snivaš
S nama pričaš, šumiš i plivaš
Sivo si od srdžbe kad se ljutiš
Crno ko noć vodu svoju mutiš
I propinješ se do nebesa u urliku ciklone
Urličeš da te nitko kupiti i prodati ne može
Zlatom optočeno u zvizdanu dana
Smiješ nam se grgoljenjem vala
Purpurno u suton dugine boje tkaš
S nama dugo u noć srebro sanjaš
Naš si uranak i spokoj
Živi s nama u plitkom i dubokom
Diši s nama, za nas, uz nas
„Volim te more!“, kličem na sav glas.
ZLATNO NAŠE MORE
11.06.2023. u 09:03 | 9 Komentara | Print | # | ^
