antidepresivi
19.05.2020. u 20:56 | 18 Komentara | Print | # | ^
rezime
samo jednog sam voljela
baš voljela
i bila bih za njega učinila sve
drugog sam zavoljela i mogla voljeti
čekala sam ga dugo da se vrati, a onda je došao i nije se htio vidjeti, da bi mi kad sam ga otkantala za Valentinovo poslao virtualnu ružu, jebi se ti i tvoja virtualna ruža
od trećeg sam puno očekivala, da bih ga mogla voljeti, pobjegao je naglo, neočekivano, a ljubio me onako kako muškarac treba da ljubi ženu
samo jedan mi je klecao koljenima
samo jednog sam učila kako volim da me se ljubi
samo jedan me ljubio u moru
i s njim sam provela najljepše trenutke
taj isti jedan u kojeg sam se zatelebala najviše me rastuživao nejavljanjem, listajući poruke na mobitelu da se pohvali koliko on poruka ima, a ja nisam to kužila dok nisam nabavila novi mobitel i instalirala viber
samo s jednim sam gledala zvijezde i otvorila mu blog
samo jednom sam željela pomoći da mu budem pri ruci, al on to nije htio
a zvali ste me Ljube, Malena, Srećo, Ljubavi – koji lažljivci
zar je problem reći želim sex
samo jednom sam dala drugu šansu i nije ju iskoristio
samo zbog jednog blog je bio čak promijenio i ime
svi ste ostavili trag u mojem životu i svi ste me kratko razveselili i jako razočarali
zar mislite da ste me iskoristili
zar mislite da je odvući ženu u krevet vrhunac uspjeha
tko je koga odvukao u krevet
vrhunac uspjeha je učiniti ženu sretnom
zar mislite da ste dobri
zahvaljujući vama volim se još više i još sam jača
zahvaljujući vama ići ću prema svojem idealu još upornije i sigurnije
zahvaljujući vama sada putujem naokolo i uživam u svojoj samoći
bila sam vam dosadna
ma stvarno
pa naravno da je dosadno samo se ljubakati
i niste se pitali što ja to volim, što me zanima
ili ste tražili miss svijeta da vas uzdigne
možda spremačicu, peračicu, peglačicu, kuharicu…
željela sam da vas volim i da me volite
koji je od vas bio iskren u svojim tepanjima
koji me je volio
nijedan, jer da jest još bismo trajali
zaboravite me jer ja polagano zaboravljam vas
to kod mene ide polagano, al ide, tipka delete mi se ponekad zašteka
i te pjesme koje sam pisala, one nisu vaše, to znate, one su samo inspirirane mojom vizijom vas
moje pjesme će dobiti samo jedan, samo su njegove, a to niste vi
i nije me uništio ni jedan
i neće me uništiti nitko
iako sam jako, jako bila tužna
u dušu duboko negdje još vas sve volim, znam da zvuči ludo, al kad ja izaberem muškarca dajem mu komadić sebe, trajno
i nikada vam nisam i neću poželjeti zlo
stojte mi dobro i nek vam bude žao što me niste uistinu upoznali ili bar potrudili da onaj mali komadić vremena budem uistinu sretna
ja ne znam koliko mi je još ostalo, tko zna možda mi sutra padne cigla na glavu
moja bitka nije gotova
znam da negdje postoji netko
i ja ću ga sigurno pronaći
naj
Najzapadnija točka Istre - rt Savudrija (jučer sa Zvonkom + Oprtalj 189 km)
Najjužnija točka Istre - rt Kamenjak (danas sama 141 km)
A baš san se tribala utoćati pa da ljudi kažu kako su vidili sredozemnu mjedvjedicu.
Bilo je već kasno. Tek oko 18 h krenula. Uspjela nekim čudnim nagonom, intuicijom odabrati prave putove uz jednu asistenciju dobrog čovjeka. A onda sam sama pronašla hridi na kojima sam prije 100 g s mužem i ditetom jednom bila. Svjetionik je već bio u izmaglici. Šteta.
Pobigla prije pravog zalaska da se iskobeljam iz svih tih cesta i stigla drito prid rampu.
Prolaz slobodan, besplatan. Rampa se diže i spušta. Nije za svaki auto. Makadam je. Moj puntić je bio pravi. Ko zna di će me sutra odvesti?
Jesam li sritna? Pa mogli bismo reći da sam dobro.
Spoznala sam da sam istinski sritna u zagrljaju muškarca. Jesam li zakasnila sa tom spoznajom?
Skoro zaboravila. Stala u Puli da zabilježim kružni tok, al s ove strane nije tako veličanstven kao s one druge. A tamo nisan imala di stat.
ulice Grožnjana
Upoznah ga lani kao bajku s puno otvorenih galerija, zelenog i nadasve čarobnog.
No i ovako tih, tajanstven, pružio mi je poseban užitak. Bilo je to u petak, za 1. maj. Počastila sam samu sebe izletom.
Malo ljudi, nestadoše izgubljeni u uličicama, a ja sam nesmetano mogla škljocati svojim fotićem.
I mislim da mi je sigurno promakla još koja uličica. No nešto treba pustiti i za nova istraživanja.
Moj stari fotić nije baš mogao dočarati istinsku ljepotu kamena, zelenja, al trudio se jako. Samo je jedna fotografija mutna. A kadrovi su takvi kakvi su, amaterski.
Ovaj gradić treba vidjeti i i doživjeti i to ne jedan put. Tamo ćemo se ja i Vranjo prvi puta poljubiti. E bogme oćemo, ne zvala se ja Mela. 03.05.2020. u 23:54 | 14 Komentara | Print | # | ^
