ulice Grožnjana
Upoznah ga lani kao bajku s puno otvorenih galerija, zelenog i nadasve čarobnog.
No i ovako tih, tajanstven, pružio mi je poseban užitak. Bilo je to u petak, za 1. maj. Počastila sam samu sebe izletom.
Malo ljudi, nestadoše izgubljeni u uličicama, a ja sam nesmetano mogla škljocati svojim fotićem.
I mislim da mi je sigurno promakla još koja uličica. No nešto treba pustiti i za nova istraživanja.
Moj stari fotić nije baš mogao dočarati istinsku ljepotu kamena, zelenja, al trudio se jako. Samo je jedna fotografija mutna. A kadrovi su takvi kakvi su, amaterski.
Ovaj gradić treba vidjeti i i doživjeti i to ne jedan put. Tamo ćemo se ja i Vranjo prvi puta poljubiti. E bogme oćemo, ne zvala se ja Mela. 03.05.2020. u 23:54 | 14 Komentara | Print | # | ^
