Šaljivi kućni video
Dolaze mi predsidnik sa premijerkom, a kod mene ko da je bomba pala. Štaš, takvi smo mi kreativci.
Daklen, iman 6 dana. Jebate za toliko dana valjda mogu napravit generalku u stanu??? Pravin spisak. Malo se oduljija. Kako vidin paučinu dodajen je na spisak; štok šporak od lanjskog krečenja, svaki put bi rekla oću i smetnila, stavljan na spisak. Jebate dolazi mi predsidnik i premijerka ovoga bloga, triba da se sve blješti. A kod mene nikad ništa nije blještalo, čuvan oči, bože moj.
Pa blješti se u e-Dnevniku. Tamo sve štima, tamo je sve po špagi, tj. rekli bismo kako triba, perfektno, tako mora bit. A kuća. Ko jebe kuću. Prvo posa, onda kuvanje, a čišćenje kad već baš moran…
Daklen kad je spisak dobija svoje naličje od jedno 25 redaka, i kad san pripremila flourescentni marker za označavanje učinjenog tj. očišćenog, ja san se lipo priko noći ukočila. Ukočila baš. Budila se 3 puta za u WC, tri Normabela popila i ustala savijena, s bolovima jedva do WC stigla… Totalni invalid. Već san bila ugovorila ko me vozi u ponediljak kod doktorice za koktel injekcija, ili ako baš, baš moran danas (nedilja) na hitnu.
I kako ću bidna sada poslat poruku da san ukočena? Jebate odma će mi premijerka smanjit plaću, a predsidnik poslat da ne kažen di - u mirovne snage u Afganistan. Pomislit će da i zajebavan.
I eto ja nekako rečen da san nemoćna i da ćemo njiov dolazak prolongirat za koji dan kasnije.
Daklen, tako ja bidna, nakon teško poslane poruke razmišljan kako ću još popit jedan Normabel kad mi sine u glavu zaboravnu, da ja uvik u torbi za zlu netrebalo iman i Voltaren. To se pije zajedno, a ja eto od muke zaboravila. I gle čuda, nakon nekog vrimena nestadoše moji bolovi, samo san eto osjećala da san u križima drvenasta, ka da san metlu progutala… Glavno da ne boli. I čudnog mi čuda ja proradila i pol kuće sredila. Spisak se malo smanjija.
2 dana zaobišla teretanu. Jučer provala plivat laganini, onako invalidski sa perajama, spremna ako noge otkažu da se dovučen do obale samo rukama. Grijala leđa na suncu. Dobro san.
Šaljen poruku da san dobro i da spremaju kufere.
Jučer san mislila da je danas srida, a nije, danas je utorak, tako da san dobila još jedan nagradni dan za čišćenje, pospremanje, lickanje… Yeaaaaa… Baš je lipo kad imaš ovakav Alchajmer, dobiš nagradni dan.
I eto mene danas sva orna da odradin elektronički dija. Nije za silu, al sad su me počeli nervirati neki kablovi koji vise po zidovima. Kad san već kupila nove lancune, nove šugomane svi veličina i boja, novi ventilator, red je i da kupin novu noćnu lampu, novi produžni, novu kanalicu za kablove i naravno novu bilu izolir traku koja mi stvarno ne triba, al eto ja volin izolir trake imat po kući.
Dragi moji, drž te mi fige da predsidnik i premijerka (kojoj ću morat poklonit broš) budu kuntenti.
A šta ćemo ist i pit, o tome drugi put. Sad iđen ist i vrcon na more. Proša mi je dan, a samo san u trgovini bila. Elektronika će se radit posli mora. Taman kad dođe nevrime koje su najavli. Da mi ne bi nagradni dan osta besposlen.
U međuvrimenu, van spiska: jedan dan san odštopavala sudoper jer baš sad se mora zaštopat; lupat vodokotlić da ne curi, baš sad je mora počet curit, zvala Telekom da pošalju novi daljinski jer baš sad je se mora pokvarit…
