Napisah nešto o odlascima i umiranju ljeta
svi odlaze a ja bih se vratila
vratila se ljetu od soli:
grizla ga za usnu u vlaku
gledala noć u zrcalu od zvijezda.

Ja bih se vratila jutru u kom nisam ništa znala
rastanci su nemogući ako te nosim svugdje sa sobom
vratila bih se
kad bih imala tebe da ti se vratim.

Da li smo se zaboravili:

ili je to samo zbog najave jeseni
svako ježenje kože na sitno
u predstojećim maglama što prekriju
i oblake i ravnice?

i negde oko podne znam da još će biti toplo

ti si mi oko srca ta toplina
lagano titranje žile na vratu

nismo se zaboravili
jer ja sam te napravila tako veličanstvenim
i nezaboravljivim
ja sam te napravila tako opscesivnim
tako muškim
čvrstim
poželjnim

i nemogućim za zaborav.