Vaga

I sve si nešto misliš kako nije bitno jer... svako malo preskočiš večeru, pa ručak, a doručkuješ ionako nikada... i onda staneš neopterećeno na vagu jedno jutro, lagan kao Ma'atino pero, misliš se... pa se brzinski ušokiraš.
I shvatiš da ona uračunava i sve one usputne zalogajčiće - dnevne i noćne.
Jabuka ovdje, medenjak, dva tamo, komadić sira... brzinski sendvič, s nogu (nije to ništa)... sve beštija vidi, ništa joj ne možeš sakriti.
I sada idem od sebe same sakriti sve one preostale sarme i pečenja i... i... možda je najbolje da se ubuduće držim samo tekućih pitanja!
Beštija, dabili beštija!