„JULI 1918

7. VII 1918,
ura je treća izjutra

Sviće. Trebalo bi da nam život bude zabava s muzikom, s raketama i s lampionima. Rođendanske meditacije. Jutarnji pijetlovi. Sviće nad Marovskom. Intenzivno zelenkastobakarna kupola kazališna, a za dvadeset i pet godina gdje ćemo se naći? Za lutanje hrvatskorapsodijskim krajevima ne bi se moglo reći da je slavno. Ovaj put je spor, ali nije dostižan. »Gospođa s mora«, »Bánk bán«. Prevodimo Katonu, a kao autsajderi fraziramo o Baudelaireu. To su sugerirane halucinacije. Kuriozum madžarskog jezika na Dunavu. Nije mi jasno gdje sam zapeo. »Balkanijada« (1913), testament što ga treba izvršiti. Trebalo bi otputovati, spasiti se od ovoga meridijana koji pati od fiksne ideje što ne će da bude ono što ipak jeste: Soldatenland.“

Miroslav Krleža