Im’o sam strašnog petla, bio je pravi đavo.
Na kiši i na vetru, uvek je stajao pravo
Po selu perje leti, diže se strašna graja
U našoj kući, uvek, bilo je dobrih jaja

Im’o sam strašnog petla, bio je pravi ludak
Koju taj koku kljucne, k o da je tresnuo budak
A koke, čudne ptice, uvek im srce puca
za nekim grubijanom koji dobro kljuca

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skak’o i na guske i na patke

A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse
princip je isti, sve su ostalo nijanse

Im o sam strašnog petla, bio je malo čudan
Po danu nešto dremljiv, al noću uvek budan
Curice iz mog sela čule su za tog dasu
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu

Za njega nisu bile

Im o sam strašnog petla, bio je prvak sveta
Danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta
Ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani
uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cverglani

Meni je še set peta, stiže jesen pozna
Putuje moje društvo i ja čekam na red

Ne bi mi ova starost bila tako grozna
da čujem petla, barem mesečno jedared

Poslušaj zato savet što ce ti čiča dati:
kad imaš mladog petla, ne daj mu da se pati
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide
Posle će biti kasno, i petlu vreme ide

















iako ih više nema, u jednom kutku dvorišta našla sam malu oazu ocvalih ljubica intenzivnog, ljubičastog mirisa