Ne spava mi se, pa surfam maske i karnevale, Veneciju i Fellinija i listam priču Erice Jong o ljubavi nje i Willa Shakespearea u karnevalskoj atmosferi Serenissime 16. st.

„Više od hiljadu godina Venecija je bila nešto jedinstveno u svetu - pola istok - pola zapad, pola kopno - pola more - držeći ravnotežu između Rima i Vizantije, hrišćanstva i islama, jednom nogom u Evropi, drugom veslajući kroz bisere Azije. Sebe je nazvala Serenisima, odenula se u zlatne haljine, a imala je čak i sopstveni kalendar po kome je godina počinjala 1. marta a dani uveče. Ta usamljenička bahatost, na koju je uticala i nepristupačnost laguni, stvarala je kod starih Venecijanaca neki čudan osećaj izolovanosti. Kako je njihova Republika napredovala sve više i postajala sve bogatija, njihove političke arterije bivale sve čvršće a obilje blistavog plena punilo njene palate i crkve, tako se oko Venecije plela mreža tajni i čuda. Za svet je ona bila nešto između čudovišta i bajke.

Džejms (Džen) Moris Svet Venecije“ Erica Jong, Serenissima