„Apstrakciju političkog čovjeka Rousseau pravilno crta ovako: >>Celui qui ose entreprendre d'instituer un peuple doit se sentir en état de changer, pour ainsi dire la nature humaine, de trasformer chaque individue, qui par lui-męme est un tout parfait et solitaire en partie d'un plus grand tout, dont cet individu reçoive en quelque sorte sa vie et son ętre, de substituer une existence partielle et morale ŕ l'existence physique et indépendante. Il faut qu'il ôte ŕ l'homme ses forces propres pour lui en donner qui lui soient étrangčres et dont il ne puisse faire usage sans le secours d'autrui.« (»Contrat social«, livre II, Londre, 1782, p. 67.).(23)

Svaka emancipacija je svođenje čovjekova svijeta, čovjekovih odnosa, na samog čovjeka.

Politička emancipacija je, s jedne strane, redukcija čovjeka na člana građanskog društva, na egoističnog nezavisnog individuuma, a s druge na građanina, na moralnu osobu.

Tek kad zbiljski, individualan čovjek vrati u sebe apstraktnog građanina i kao individualan čovjek postane 'rodno biće' u svom empirijskom životu, u svome individualnom radu, u svojim individualnim odnosima, tek kada čovjek spozna i organizira svoje »forces propres«(24) kao društvene snage i stoga više ne bude od sebe dijelio društvenu snagu u obliku političke snage, tek tada će čovjekova emancipacija biti dovršena.

_________________

23 >>Onaj koji se usuđuje postavljati zakone jednome narodu, mora se osjećati sposobnim mijenjati, tako reći, ljudsku prirodu, svakog pojedinca koji je sam sebi savršena i osamljena cjelina transformirati u dio jedne veće cjeline, od koje bi taj pojedinac u neku ruku primio život i svoje biće, da fizičku i samostalnu egzistenciju zamijeni parcijalnom i moralnom. On treba da čovjeku oduzme njegove vlastite snage, da bi mu dao takve koje će mu biti strane, i kojima se neće moći služiti bez pomoći drugoga.<<

24 Vlastite snage"

Glavni radovi Marxa i Engelsa, str.120