Zavidim anđelu i svakome grobu,
slušaju te kad sjedneš uz piano;
zavidim anđelu, sletjet će u sobu
uvečer kad usneš ili zorom rano.
Zavidim mrtvima na groblju, u nizu,
na uzglavlju im vidiš svijeće sjati,
jer svi su oni tebi tako blizu
i tako blizu tebe mogu spati.

Jaroslav Seifert