19.06.2021., subota

Analiza (nisan odavno)

Zadnjih dana se družim sa sestrom. Najstarijon, starija je od mene 12 godina. I drago mi je da se zbližavamo, jer nam je odnos inače konfliktan i dosta se sudaramo karakterima, ali zadnje vrime sve to bolje fercera. Znam da me ona voli i da ja volin nju.

Međutim, ovaj san post malo nakanija pisat o temi o kojoj nisan odavno pisa, a to je moje stanje. Danas san bija sa sestrama u gradu, vršljali smo po buticima, i pili kavu. Na kavi mi je bilo ok, a i u buticima relativno ok, iako me je bila krenula hvatat jača panika. Vidin ja da ja i ovakav iman malo lufta, ono, malo prostora za manevriranje i da nisan za bacit. Ali…

Kvaka je, što ja iman taj potisnuti dio sebe. I neću bit miran dok ne nađen neki način da ga mirno integrišen. Al virujte mi, taj dio mene je prekrasan. Na blic mi dođe, počnem živit iz tog dijela sebe i odma od panike prekinem to. Presječem emociju samo, i ostanem tup, da izvinete, ko posran. A taj dio mene je fakat predivan.

Volija bi da van mogu dočarat kako je doživljavat svit iz tog dijela sebe. Npr kad me očepi dok slušan muziku, sve odjednom postane dublje, počnem osjećat emocije iz vibracija glasa od pjevača, intenzivnije doživljavan muziku, nekako, sve osjećam dublje i sve je prekrasno… Desi mi se danas na kavi, na blic doživin konobaricu, ono, osjetin je, kakva je, kakva joj je vibra… Isto mi se desi kad čitam nečiji blog, očepi me i samo mi se otvori ta osoba koja piše post i doživin je. Isto mi se desi i kad ja pišen post, potegnen u dubinu i onda odma prekinem. I ostanen bez inspiracije, faktički bez sebe.

Taj svit koji je tako suptilan i divan, i u kojem bi bilo vrh živit, neman ko stalan dio sebe. Mada, mislin da mora postojat opcija da ja dostignem to da trajno buden u tom stanju. Al to je stanje predivno, naprosto mi je krivo što tu suptilnu dubinu, profinjenost i ljepotu tog stanja ne mogu prinit vama. To stanje mi se prije nije dešavalo… Ja nešto kontam, možda je to stanje doživljavanje moguće jer san onda doživija tu apsolutnu Ljubav, i možda u biti doživljavan stvari iz tog stanja. Ne znam, moglo bi bit tako, a i ne mora. Znan da prije nikad nisan dolazija u takva stanja.

E sad, pitanje od milijun dolara je kako doć do toga da mi takvo stanje bude trajno. Sve što triban je opustit se i prepustit se. Ali, to vuče dobro staro razbijanje… Pa san zadnje vrime čak razmišlja i o nekim psihodelicima, da me gurnu silom u to iskustvo prepuštanja, kad ja već nikad neću milom. Al nije to baš zdravo razmišljanje, a i ja, ja msm neman muda za probat neki psihodelik. Ili nije da neman muda, nego iman pameti.

Vezano za sestru, kad san zaključija da se volimo samo mi se o ovome nije pričalo, ali reću. Krivo mi bude kad pričamo o dubljin temama što ona mene ne razumi. Ne mogu joj reć svoju intimu i očekivat da će me razumit. Neće. A ja nju mogu svatit sve što ona meni govori. Mada, to ne bi tribalo bit bitno, dok god ima obostrane Ljubavi. Iman druge ljude koji su zaduženi da me shvate. :)

Inače, prosto da spomenen, nema neke promjene na bojnom polju, samo neman potrebu da o tome puno pišen. Ajd, možda je i to neki pomak. Pozdrav vam i evo vam nešto što me fura zadnji dana:



- 10:20 - Komentari (11) - Isprintaj - #