Stvaranje i spoznaja
|
U eri kad su taman počele se proizvodit mašine i kad su počele dominirat ljudskim svitom, mi ljudi smo cili svit počeli promatrat kroz metaforu sa mašinama. Tijelo smo gledali kao na “živu mašinu”, svemir smo gledali mehanički, isto ko mašinu. Sad je era informacija i sada stvari gledamo kroz tu prizmu. Postavljaju se teorije, holografski svemir, polje informacija i slično. Kad čovik sagleda, mi ljudi imamo obrazac da od stvari koje mi stvaramo, kreiramo i našu percepciju, naš pogled na stvarnost. Zanimljivo, kao da onim čime stvaramo, oblikujemo način na koji ćemo gledat svit. Sad kad sagledan, to dvoje možda nije ni odvojivo, stvaranje i spoznaja svita. U nauci stvaramo na osnovu naše spoznaje, našeg znanja. S druge strane, ta otkrića uvjetuju kako ćemo mi gledat na svit. Danas se često može čut da neko Svemir posmatra kao neki živi entitet il tako nešto, a za to u biti možemo zahvalit modernoj fizici koja nam je otkrila svemir ovakav kakav je. Inače umisto svemira, imali bi samo nebo, s tim da, i sa nebom kao metaforom za razne stvari možemo doć do spoznaja. Bilo kako bilo, pitanje je, da li mi možemo spoznavat svit bez istovremenog stvaranja, i na koji način naše stvaranje utiče na našu spoznaju svita? Ako smo u eri mašina, gledali svit ko mašinu, sad u eri informacija, gledamo ga kao informacije, šta će bit u nekoj idućoj fazi čovječanstva? Ima neka magija u tome sami čin stvaranja uvjetuje našu percepciju, jer bilo šta što stvaramo je na neki način, fenomen koji postoji u svemiru. Ta čudesna veza je uistinu fascinantna. I kad sagledaš, samo stvaranje je na neki način i spoznavanje, jer moraš istraživat i spoznavat stvarnost da bi napravija neku inovaciju. Moraš spoznavat da bi stvara. A stvarajuć spoznaješ. Na kraju, mi sami, spoznajuć stvarnost, stvaramo tu stvarnost oko sebe. Ako smo dosegli mir, širimo mir. Ako smo dosegli sreću, širimo ju. Širimo ono šta jesmo. Ali to je već druga tema, o kojoj se može neki drugi put. Pozdrav vam za sad. |
