Borbena
|
Koliko nas ima na rubu, što kroz život koračamo sa bolom o kom šutimo, pa i sami sebi ubijajuć se iz dana u dan svako svojom drogom Da još jedan dan prođe, a da mi nismo mislili Koliko nas ima što bauljamo u mraku ne videć i ne znajuć pravi put grizemo okrajke od nekadašnjih snova hranimo se starim uspomenama žalimo za prošlim vremenima koje idealiziramo samo da ne bi bili danas Koliko nas ima u začaranom krugu ovisnosti sa suicidalnim mislima, na koje smo navikli kao na normalne sustanare u našem mentalnom domu sa očajavanjem i neizvjesnošću zovom linije manjeg otpora na koji se redovno odazivamo A opet, koliko nas ima što se unatoč svemu, borimo što od okrajaka snova pravimo nove slike koje višamo u našim domovima dok sanjamo neke nove snove koliko nas ima što s gorkom čašom počinjemo dan a opet, ustrajemo, s nadom u sutra s nadom, u sebe. Svi smo mi na korak do poraza i pada zato, ne sudi olako jer ne znaš šta je upisano u čiju psihu šta nose čiji geni šta proganja lutalice i izbjeglice iz života a ako se nađeš, sam, među njima u gomili, sam, izvuci iz sebe nadu za još jedan dan jer, ipak vridi jer, imaš se zašto borit dok god imaš sebe. |
