Koliko nas ima
na rubu,
što kroz život koračamo sa bolom
o kom šutimo, pa i sami sebi
ubijajuć se iz dana u dan
svako svojom drogom
Da još jedan dan prođe, a da mi nismo mislili
Koliko nas ima
što bauljamo u mraku
ne videć i ne znajuć pravi put
grizemo okrajke od nekadašnjih snova
hranimo se starim uspomenama
žalimo za prošlim vremenima
koje idealiziramo
samo da ne bi
bili danas
Koliko nas ima
u začaranom krugu ovisnosti
sa suicidalnim mislima, na koje smo navikli
kao na normalne sustanare u našem mentalnom domu
sa očajavanjem i neizvjesnošću
zovom linije manjeg otpora
na koji se redovno odazivamo
A opet, koliko nas ima
što se unatoč svemu, borimo
što od okrajaka snova pravimo nove slike
koje višamo u našim domovima
dok sanjamo neke nove snove
koliko nas ima što s gorkom čašom počinjemo dan
a opet, ustrajemo, s nadom
u sutra
s nadom, u sebe.
Svi smo mi na korak do poraza i pada
zato, ne sudi olako
jer ne znaš šta je upisano u čiju psihu
šta nose čiji geni
šta proganja lutalice i izbjeglice iz života
a ako se nađeš, sam, među njima
u gomili, sam,
izvuci iz sebe nadu za još jedan dan
jer, ipak vridi
jer, imaš se zašto borit
dok god imaš sebe.
Post je objavljen 10.03.2021. u 15:48 sati.