Ustaše su bili zločinci i zločinački pokret. Od ratova na našim prostorima, definitivno su ustaše dominantno najkrvavijih ruku. Ali ipak, triba bit pošten pa reć da se obične vojnike ne ubija bez suđenja, da je u Bleiburgu s ustaškim vojnicima bilo i civila, te da je i Bleiburg zločin. Moj dedo i dva njegova brata su bili u ustašama. Došli su in vojnici kući i bilo je ili metak u čelo ili ideš s nama. Oni su izabrali život. Ne znan ih, al ne mislin da su nužno bili krvoloci koji su željeli genocid nad Židovima, Romima i Srbima. Što se tiče mise za žrtve Bleiburga, podiljenog san mišljenja. Djelon mi je ok, jer su i tu pobijeni nevini ljudi, a drugin dijelon na tim misama se redovito koketira sa ustaštvon, pa bi ih zabranija. Mislin da crkva neće da napravi jasnu osudu ustaša kao pokreta, te da ih prešutno odobravaju, kao i to da redovno na tim okupljanjima bude ustaške ikonografije. Zato kad promislin, mislin da se ne triba održavat misa tim žrtvama. Onda kad crkva bude spremna bit poštena i reć jasno i glasno ko su u drugom svjetskom ratu bili fašisti a ko antifašisti, onda nek i rade mise. Primijetija san da ima dosta ljudi koji Bleiburg ne treitraju kao zločin uopće, što smatran da je opet radikalno gledište. Po međunarodnom pravu, Bleiburg je zločin. Jasno, neusporedivo manji od onoga šta su radile ustaše. I jasno, triba napravit distinkciju od teorije i prakse. Partizani po ideologiji nisu zločinci, jer komunizam nije zločinačka ideologija. Ali su radili zločine u praksi. Dok ustaše su već po ideologiji fašisti, što znači zločinci. A praksu ne triba ni spominjat. Toliko o tome.
|
