Lica
|
U svitu di se svak jagmi da bude neko Ja ću baš da budem niko Moje lice stajaće prazno Visit će sa štrikova dica će se s njime dobacivat Gubiću se u nečijim usputnim notama pronać se na nečijem poljupcu U svitu di svak žuri da dobije nešto Ja biću otvorene šake u zazen pložaju dok čekaju kapi s neba da padnu i napoje moju dušu o, jer moju dušu samo nebo poji samo nebo poji U svitu di živiš i di si sada negdi, sakrivena, iza ko zna čijih spodoba pokrivena običnošću prosječnošću da li i ti čekaš na dan kad ćemo se jednom pronać i sasvim slučajno razminit poglede i sasvim slučajno primjetit da nosimo ista lica? U svitu u kojem se vrtimo kao nezavršene pjesme nesavršene lutke imaš li vrimena da me pogledaš imaš li snage da se nasmiješ ili je tvoja duša otvrdla, suha od poruga tužna od lošeg zraka da li u tvojoj koži još iko živi? |
