U svitu di se svak jagmi da bude neko
Ja ću baš da budem niko
Moje lice stajaće prazno
Visit će sa štrikova
dica će se s njime dobacivat
Gubiću se u nečijim usputnim notama
pronać se na nečijem poljupcu
U svitu di svak žuri da dobije nešto
Ja biću otvorene šake
u zazen pložaju
dok čekaju kapi s neba da padnu
i napoje moju dušu
o, jer moju dušu
samo nebo poji
samo nebo poji
U svitu di živiš i di si sada
negdi, sakrivena, iza ko zna čijih spodoba
pokrivena običnošću
prosječnošću
da li i ti čekaš na dan
kad ćemo se jednom pronać
i sasvim slučajno razminit poglede
i sasvim slučajno primjetit
da nosimo ista lica?
U svitu u kojem se vrtimo
kao nezavršene pjesme
nesavršene lutke
imaš li vrimena da me pogledaš
imaš li snage da se nasmiješ
ili je tvoja duša otvrdla, suha
od poruga
tužna
od lošeg zraka
da li
u tvojoj koži
još iko
živi?
Post je objavljen 21.10.2019. u 01:24 sati.