Jako težak dan. Nedavno sam dobio rješenje o vlasništvu grobnice "U planini mrkoj...", u užasnom je stanju, problem je bio što nas je lokalni klesar naručio jako rano. Nismo se uspjeli dogovoriti, al nam je to ustajanje poprilično zeznulo dan. Klesar tvrdi da nitko više ne radi s kamenom, vidjet ćemo, google je moćan.
Na ručak smo išli u Arniku tamo u blizini, svi idu u Bitoraj, pa su tamo velike gužve, a nismo baš impresionirani izborom jela. Ja sam tradicionalno odabrao kobasice, moram korigirati svoj tekst od neki dan, tamo su odlične, al je zato kupus bio užasan, naravno, nije mu vrijeme više, al zašto ga onda nude. Drugarica je odabrala gulaš od jelena, konobarica ju je kroz razgovor nagovorila, međutim veliko razočarenje, ono što kažu, trč trč pa meso. Dobro, to je tipično naše, sad svi moraju nadoknaditi vrijeme dok nisu radili, dižu cijene, a za kvalitet koga briga...
Onda smo išli na hacijendu, drugarica je farbala dok sam ja drijemao, Jin je kopao rupe i drugarica je umalo zbog jedne skoro opet pala. Natočili smo i kanistre s izvorskom vodom.
|