četvrtak, 03.05.2018.

Neotuđena crtica



Danas se baš ništa vrijedno bilježenja nije dogodilo, obično je to tako kad se ne ispavam najbolje. Možda u parku, starija i mlađa žena su pričale dok su njihove kujice režale jedna na drugu, a Jin je počeo glasno lajati prema objema, ja sam mirno sjedio sam na klupici. Onda su se razišle, mlađa je sa svojom kujicom krenula prema Jinu, koji neuobičajeno nije prestao lajati, sve dok mu se nije približila, onda mu je počeo igrati rep i počelo je njuškanje. Na moje iznenađenje djevojka je sjela na drugi kraj klupe i rekla:"To mi je bila profesorica engleskog." Ja sam odmah uzvratio:"Ak ste se slagale kao vaše kujice, nije bilo dobro." "Ona se zove Lela", rekla je za kujicu, a ja sam predstavio Jina. Zatim smo šutili da bi me onda upitala imam li papirnate maramice. "Pogledat ću", rekao sam i otvorio torbu iako sam znao da imam u hlačama. "Mrzim one dane", rekla je. "U kafiću preko obično imaju toaletni", dodao sam kao nemoćno. "Nebitno, ionako moram kući, opet ću zakasniti na randevu s psihijatricom." "Ludilo neće pobjeći", rekao sam i dobio osmijeh dok je odlazila i uzvratila:"Tko zna, s mojim nikad nisi načisto."
18:00 | Komentari (11) | Print | ^ |

<< Arhiva >>

11. 08.