Sve rjeđe odlazim na izložbe. Jedan od razloga je onaj praktični, puno šetam s psom, a on je, tim i ja, nepoželjan na tim prostorima. I inače nemam baš vremena, s osmišljavanjem neradnih sati, nemam ni najmanje problema, štoviše, ne stignem obaviti što bih želio. Dva su razloga što sam ipak odlučio skrenuti na ovu izložbu u jednoj rupi u radnom vremenu, samo utorkom imam dvije po novom rasporedu, po 45 minuta. Prvi je što je među autorima Lovro Artuković, moj vršnjak koji živi i radi u Berlinu, gradu mog izbora, drugi je intrigantan i odlično izabran naziv za skup portreta i autoportreta. Izložba je izvrsno osmišljena, na prvu je ipak na mene najjači dojam ostavio Artukovićev rad, mada naravno nisam znao o kojem se autoru radi, Kraljevića sam pak prepoznao, ostalo mi bilo novo i zanimljivo. Preporučujem i neću napisati koja je slika berlinskog autora.
|