Nachtfresser

Sve je manje i pravih aktivista, onih najprizemnijih, uličnih. Onih s kojima možeš pokušati komunicirati ili zaletiti se i pogriješiti pa ih pokušati napasti. Oni imaju iskustva s primitivcima i nebrojene utakmice u nogama iako neki sad izgledaju možda staro i umorno, a neki drugi pak freaky i izgladnjelo. Ulica je neutralizirana, sve beznačajnija. Kampanje se vode na internetu, lova ide direktno preko njega, ipak za privid prisutnosti na terenu gdje nemaju šanse stranke plaćaju kvaziaktiviste (tarifa na zadnjim izborima bila 7 kuna po plakatu), s njima je bolje ni ne pokušati komunicirati, treba im samo lova.
Nema više moje generacije ni na ulici. Ili potrošeno sustavom pomrlo ili se povuklo u rezignaciju doma svog ili dokrajčava u rijetkim birtijama u kojima se još može piti i na veresiju.
Prošetali smo Opatijom i Matuljima. Pronašli tu famoznu slastičarnu o kojoj se u gurmanskim krugovima već ispredaju legende, čokoladna torta dobro izgleda, al tiramisu samo zaslužuje dolaženje. Uhvatili i sunca, na kraju nas bura nosila. Ja bih sad već odustao kad ono zapuše, s lakoćom s kojom odjebem čuvare morala i križarskih temelja naše domovine, ali nisam sam. Socijalizacija i odgoj traže svoje.
Danas popodne bi trebao biti u 16 na Korzu. Budite dobri, atmosfera je namjerno naelektrizirana.