Nachtfresser

Jebate al mi stranka ima image. Konačna rasprodaja Hrvatske,zatvaranje Lunje i Maze, Bandićev internet, pritvor Jasne Babić, samoubojstvo mladog policajca poštenjačinje, sve baš sve pratim na netu među prvima reagiraju članovi moje stranke, al jebat ga, nitko nema pojma osim nas unutra da su baš oni članovi i da ta stranka postoji, svi reagiraju imenom, prezimenom ili nickom.
Hebe mi se naravno za to, nastavljam svoje uobičajene šetnje, srećem ljude i zaustavljam se s njima, čita se blog i zbilja što reče frendica istina malo drukčijim riječima, ta arhiva sa strane kurcu ne služi, kad uhvatim vremena stavit ću linkove nekih starih postova, možda i iz 2004 ako još postoje, nema šanse da ih se dokopam ili ne znam bez enormnog trošenja vremena.
Spominje mi na pijaci kolega s druge škole da zašto sindikat šuti oko pizdarija i pretnji starijim prosvjetarima, kažem da ne znam jer mi je sindikat sad centraliziran, nisam čitao, ne čitam fucking jutarnji, zašto bi trebao čitati ta sranja, pa da imaš svoj stav, kaže kolega i u tom trenu vidim na tržnici svog starog koji je o svakom sranju imao i ima zadrt stav, pa makar i pogrešno površan, imao je i stav ne slušajući me da ja nemam svoj stav, kažem kolegi da nemam vremena, žurim, he, he, dobro je, stari iako jasno bolestan ne izgleda tako kako postupa, pas me čeka doma, on misli da nešto strašno gubi što nije vani, on misli poput tih izlapjelih ljudi koji puše svu moguću propagandu da je jedino bitno da se istog trena pojavi u parku i popiša na prvo stablo.
Svijet kao i sindikati i stranke imaju druga pravila i statute. Riba smrdi od čistačevih jaja.