VOLELA SAM PREDSEDNIKA - DIANNA DIVERNO

PREDGOVOR NA DELO

Treći i poslednji u nizu Karpatskih visova, jeste upravo onaj kog bismo okarakterisali kao najuzvišeniji. Kako je pisac zaista bujne mašte, koja tako vešto ukombinuje različite priče i različite svetove, Dajana Diverno prethodno mora proučiti osnovne istorijske izvore. Dajanini romani i dela ''Karpatskih visova'' se temelje na nacionalnoj istoriji, a uočljiva je i autorkina sloboda u nameri da obradi određene istorijske trenutke koji su od bitnog značaja. U želji da izrazi i iskaže privlačnu poetičnost romanse koju obrađuje, Dajana čak u određenim delovima romana izneverava horizont psiholoških motivacija koje su stub ili pokretač radnje i situacije, a čak i istorijski realizam davajući svemu tome suptilnije, i tajanstvenije nijanse (u ovom slučaju se misli na zagonetnu smrt pesnika Sergeja Jesenjina)
Čitaocu će ovo delo verovatno delovati kao plod čiste fikcije, a na literalnim nitima jeste uočljivo kako u određenim delovima romana ''Volela sam predsednika'' izbija surova patetničnost, strast u jednom segmentu preovladava nad razumom, a ono što su najočitije oznake ovog romana jeste melodramična romansa koja svoj kraj pronalazi u isceniranoj smrti mlade Aurore i njen zagonetni beg...
Iako se kroz delo ''Volela sam predsednika'' uočava nit koja povezuje glavnu junakinju u ovom slučaju Auroru s smrću Sergeja Jesenjina ( neizbežno je pomenuti da je očito da je autorka volela i cenila rad pomenutog pesnika kroz svoj život). Jasno je kako je ta nit istaknuta samo da bi se smrt velikog ruskog pesnika značajno produbila. Iako je Sergej Jesenjin u ovom delu samo sporedan lik, bitno je pomenuti kako je Dajana opisala određen deo njegovog života i uporedno s njim prikazala čak i Isidoru Dankan, njegovu suprugu koja je bila čak 18 godina starija od njega.
Aurora, mlada devetnaestogodišnja balerina, dolaskom u Moskvu upoznaje ruski način življenja, rad u Boljšoj teatru, ali i ruskog tadašnjeg predsednika Lava Ivanoviča Belog. Uočljivo je kako je autorka odbarala izmišljen lik u lik predsednika, ali je pridodala stvaran okvir (neki od ministara su stvarni, kao i kasnija uloga Staljina koji je u delu značajno uticao na iscenirano samoubistvo glavne junakinje Aurore Janoš). To su upravo oni gore pomenuti argumenti istorijskih zbivanja koje autorka menja...
Delo ''Volela sam predsednika'' pripada Karpatskim visovima, mada je za razliku od prva dva dela gde govori o Trijanonskom mirovnom sporazumu, uočljivo kako u ovom trećem toj problematici prilazi na suptilniji i nežniji način, gde ljubav sad stavlja u prvi plan, a tek potom ono što se Prvim svetskim ratom izgubilo ili promenilo na svetskoj i evropskoj sceni. Likovi u delu svemu tome prilaze drugačije, svesnije bez toliko krzamnja i histerije kao što je tome prilazila junakinja dela Trijanon – Veronika Dunafalvi.
Suptilni prikaz Sofije Tolstaj, unuke Lava Tolstoja takođe je u ograničenim i realnim razmerama... A zanimljiv je i prikaz američke visoke klase u Njujorku i braće Davida i Terence Grace.
Pišući ediciju koja se razvija na slavensko-romansko-ugarsko-američkoj transverzali Dajana nam objedinjuje istoriju Rusije i Ugarske, i Rumunije i malim delom Amerike u jedan veliki začarani krug gde se vidi kako granice izmišljanja i kreativnog stvaranja mogu nadvisiti i sve one barijere i linije koje bismo predstavili i postavili pred sobom. Pristup delima ovakve vrste je težak, posebno zato što s sobom uvek nosi one važeće argumente koji govore o tome da je jedna stvar koju je autorka želela s tim delom učiniti za samu sebe,a sasvim druga stvar je šta će to delo učiniti samo s sobom kad se nađe na vetrometini književnih mislica i literalnih kritičara, istoričara i umetničkih duša.
Ako ništa drugo delima ''Karpatskih visova'' i prvenstveno delima kao što su: Trijanon, Poslednji sekund za Brašov i Volela sam predsednika, Dajana piše za istoriju. Dok je pisala dela često je znala govoriti kako ih ne piše za sebe, već za pokoljenja koja dolaze, jer će dela nadživeti i nju i generaciju koja je stasala s njom... Mnogi od onih koji su s nestrpljenjem iščekivali roman ''Trijanon'' bili su zaprepašteni kada su nakon magle koja se postepeno razišla uvideli da to nije samo jedan roman, već pravi književni gorostas nazvan po velikom evropskom planinskom masivu s kojim kao da i sama auotrka pokušava da izađe na kljiževni i večiti bostan.
Takođe delima ''Karpatskih visova'' posebno ovom Trijanon-triologijom Dajana nam ipak dokazuje kako na jednak način može obraditi temu više različitih zemalja, i da u svom radu nema pristranosti koja bi se mogla pripisati s obzirom na ozbiljnost datih i vešto obrađenih tema.

Mart 2011
Subotica