28

utorak

lipanj

2022

''POSLEDNJI SEKUND ZA BRAŠOV - 1 DEO'' - DAJANA DIVERNO - ODLOMAK ROMANA

Prva večera je trebale biti krajem maja.
Dolazile su dve delegacije, nemačka grofovska porodica, nekoliko generala i vojnika i njihovi rođaci s kojima su se davno videli. Takođe, na onoj drugoj večeri je trebao biti prisutan Helenin saradnik iz Rumunije, koji je tepihe preprodavao u svojoj prodavnici u Brašovu.
To je bila jedina večer na kojoj je Roman i želeo da bude prisutan.
Tokom svog tog vremna nije ni jedno jedino pismo poslao svojoj verenici, niti je želeo da ga napiše... Nešto se u njemu prelomilo, i svaki put kad bi pokušavao da piše, uveliko bi odustajao, jer bi pisao besmislice o vremenu i tepisima, ali je onda, poznavajući svoju dragu znao da to nije tema s kojom bi mogao da je oduševljava. Pogotovo ne s tepisima ''Roksana'' koji se proprodavaju u Brašovu.
Pokušavao je da naslika svoju dragu, u Beču; međutim dok bi slikao njegovi potezi bi se uvek pokretali u ritmu njegovih misli, tako da je na kraju umesto Helge, na slici bila Roksana. Na kraju je slikao samo Roksanu i uživao je u tome. Slike nije nikom pokazivao, a kad bi je slikao uvek je davao sve od sebe da svakako zaključa atelje kako ga kućepaziteljka Gretel ne bi prepala u tom radu.


Večera je bila lepa. Kućepaziteljka Gretel svakako nije omanula po putanju enterijera i ukusa. Svećice su bile na svom mestu, u skladu s kristalnim čašama i šoljama, posluženje je bilo izvrsno, a hrana prvoklasna. Helena je nadgledala delom prvu večeru, iako je isto posluženje trebalo da bude i na drugoj večeri narednog dana.
Bilo je oko četrdeset gostiju. To je pre bio jedan mali, manje-više muški prijem, gde je bilo svega nekoliko žena i gde je tema bila mahom poprilično zamorna i svedena na priču o Ugarskoj, odnosno Mađarskoj i preteženo o političkim temam, kao i o svemu ono što se proteklih godina događalo na tlu Panonske nizije.
Grof Roman Diner je bio do krajnosti upoznat s svim tim stvarima, pogotovo s onim što se događalo na frontovima. Grof Rudolf je učinio sve kako bi svog sina podobro upoznao sa svim divizijama i mađarskim i rumunskim, kao i onim koji su delovali na prostoru Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Razgovaralo se i o teritorijama. A zapravo je najviše bilo i reči o trijanonskom mirovnom sporazumu koji je trebao da se potpiše 4. Juna 1920 godine u Trijanonu...
U toj večeri se trudio čak i da ne psuje na način kako je to umeo kad je bio besan, ali tokom nekoliko govora, lice mu se zajapurilo poput ćurana, pa bi stesao svoj govor u nekoliko snažnih rečenica nalik na brutalne argumente, gde se nije znalo da li se izvinjava zato što se Ugarska raspala, ili izražava opšte nezadovoljstvo trenutnim stavom kog su gajile ostale zemlje takozvane nepostojeće Male Antante, koja je jedva čekala da konačno proglasi svoju zvaničnu postojanost. Tokom te večeri održao je čak dva isprekidana govora koje je prekidao zato što bi uzimao da popije po jednu čašu vode ili pića i da se opusti, iako je bilo jasno kako se neće opuštati.
Njegov sin ga je začuđeno posmatrao. Sedeo je naspram njega nekoliko mesta dalje utonuo u svoja sanjarenja i svestan kako nema smila da se toliko nervira jer se to nije moglo promeniti. Roman Diner je zaključio kako njegov otac ni ne ume da se pomiri s konačnom sudbinom.



Fantastičan roman ''Poslednji Sekund Za Brašov 1 deo'' autorice Dianne Diverno pripada ediciji Trijanon.
Ovde vidimo bogatog i uticajnog nemačkog grofa Roman Dinera koji živi u Budimpešti i prepelepu Roksanu iz Brašova. Njihova divna ljubavna i zabranjena priča prepliće se tokom čitava dva dela ovog romana, koji baca osvrte i na istorijska zbivanja. Smešten u tri države: Mađarsku, Rumuniju i Francusku, roman ima u sebi u note prave kriminalistike, što se ogleda kroz krađu skupocenog nakita ''Larisse''.
Autorica je kasnije na osnovu prve tri glave ovog romana napisala i roman ''Topaz U Kremenu'' kog je i objavila.

Roman ''Poslednji sekund za Brašov'' u dva dela prostire se na oko 480 stranica. Objavljen je 2011 godine

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.