Dragi dnevniče! Danas...

31 ožujak 2020

Vijeće staraca, stari Božo Konj i ja, kaj se ni ne vidmo po 20 godina al nam to ne smeta, zaključilo da nam doma treba maćka. Piše se maćka jer se piše Hrvacka, kad pitaš zakaj ne Hrvatska, veli dete - žuril sam se pa je tak kraće. Maćku moraš imati jer smo svi ludi i svi doma, al više ludi nego doma - a do psihijatra nemreš, em nema prevoza, a oni il su u karanteni ili su već od nas poludili ili rešavaju gore slučajeve, ak takvih ima.

E sad je pitanje kak dopeljati maĆku iz grada u ovu vukojebinu, a od žene koja ih ima 20. Sve su navodno Blahutik (buhare s ceste) koje je ona (nezaposlena VSS duša hrvacka) dofurala s ceste, izliječila ak je trebalo, čipirala, razbuhavila, kastrirala. Dobro. To je jedna vrsta uvrnutih.

Druga vrsta smo mi kaj nemamo pojma kaj s mačkom delati osim dati joj špulu vune da s njom nori. U tu svrhu bumo raspadali nekome rukav od veste, kakvo vreme jest, može i vesta bez jednog rukava

Piš i kak: Kupaona nam je tak mala da u nju stane jedna osoba, di bumo joj metnuli ćenifu jebote, u kuhinju pod stol? Zahod nam je pak tak mali da kad ulaziš prvo zajašiš prek školjke pa zatvoriš vrata pa tek onda digneš poklopac, no dalje ne moram pričati, nekak osećam da se može logički zaključiti zakaj si uložil tolki trud.

Maćki rašpat nokte nema smisla i ne znam bi li pristala, lakirat još manje, zaključili smo da bumo joj mesto one mačje grebalice ponudil kuhinjski element koji treba izbaciti da stavimo suđericu koju nikad nebumo kupili.

Kaj još, spavaonica? Kći je ko poctanarska za boravka u Stambolu uvek spavala s mačkom od hanm Gülzad pa veli da bu maćka spavala s njom.

Wiskas? Mi smo imali mačku kad smo živili na otoku, to se samo hranilo, al kaj bum s maćkom u stanu!?

Kaj još treba? Malo zdrave pameti da odlučiš da ti maćka opće ne treba. Hvala na eventualnim savjetima!

Oznake: mačka

Dnevnik u doba koro/ne/va/te, dan xc

30 ožujak 2020

Bacam jutros smeće u smećarnik pri odlasku po mleko i kruhek i vidim neko hitil original zapakiranu i još k tome u vrećici tak jedno kilu kruha. Stavim sastrane, mislim možda još neko od smetlara ima doma koke ili kakvog pajcu pa bu uzel.

Vratim se natrag, kad, kći na prozoru trese mrvice od kruha kroz prozor i priča: Budalo jedna, mali si snađi se, ajde živko, o boktenemarad, ajmooo, ti debeli golub, ti se makni, e gle seljobera crnoga, to je onaj iz Pojeve pjesme gavrančuga! Eto i ove kurveštije svrake, mrš, šic (ja vičem Peace baba!****), eto, etooo na - nastavlja juniorka, vidi seljačine, ma ko vas šljivi, život nije lak, borite se! E, vrit!

To je kad niko (ni Nika) ne šeće naokolo i ne baca otpatke i tice jadne nemaju kaj njupati.

Ostavim stvari iz dućana i odjurim 5 km/h u smećarnik, maksimalnom si brzinom i poberem taj kruh kaj je još uvijek sastrane i ljubomorno se guram na prozor. Reko vidi sad: I mrvim kruh, uz urlikanje (znam da me cela zgrada od 3 ulaza i pet katova gleda s prozora i/ili iza zastora i misli gle kurvu kruh baca a sve se nema... KOMŠIJE, OVO JE KRUH IZ SMEĆA, DI VAM JE SUOSJEĆAJNOST, KAJ ZUJITE, NE BACAJTE KRUH U SMEĆE, JOŠ MALO BUMO GA SVI PO SMEĆU ISKALI) kći me proglasi nedoraslom starom osobom, ali: Pojavi se masa ptica ko u crtiću. Samo perje na gomili. Ono, nisam vidla da golub može gutati tom brzinom tolke komade kruha, misla sam bu se taubek zagutil pa bum još morala zvati veterinara ili prakticirati hajmlihov zahvat na ptici koja se nebu i tak dala vloviti. Onda sleti neka svrakuša pa onaj gavran koji reče nikad više, vrapci protestiraju u grmlju i deru se ko konji.

Imala sam već slično iskustvo kad sam za redom par dana stepavala mrvice od kruha, tri tjedna su doletali vrapci čim bih prozor otvorila da se kuhina prozrači. Drugim riječima, sutra još dobiju, treba biti racionalan, tu drugu polovicu, a preksutra bu pod prozorom u redu ovak 1. noj, 2. tristri vrane, 3. tristotristri svrakureštine, 4. trizdevet goluba i 5. tristotrispet vrapcih. I jedan kos. Ak niko ne hiti friški kruh, ne znam kaj bum.



**** stari vic, jedan od boljih:
Sedi mačak na tarabi nafiksan i mijauče na Mjesec, valjda bijaše veljača. Prolazi baba kojoj on ide na živce i tjera ga, iš, pis, pis maco, pis. A mačak pusti dve pandže, napravi slovo V i veli - Peace, baba!




Oznake: ptice

Dnevnik u doba korone

29 ožujak 2020

Ima jedna Tehvida koju tako jako volim, a nemrem reći, vidimo se redovno svakih 20-ak godina; pa me maltene spasila da ne umrem na porodu jedna Hasema; evo me baba inžinjerka iz Zen'ce zove dođi bona pod pendžer, daću ti kilo graha, kako vi to kažete, ba, žulja?
Znate kaj, jebo zemlju koja Bosne nema! Ti naši Bosančerosi se hrane valjda smijehom kad nema hrane.
Al nisu ni purgeri loši, evo mi suseda odozgor istresla tepih da ne sauga, ona purgerica kak moja rahmetli baba Madžarica, pa ak ima na tepihu koronu, kaj ne bi z nama malo podelila, to se zoveju dobrosusecki odnosi.
Sad bu došel original stari purger prijatelj Božo Konj da mu vratim neki dug, sad je našel ostati bez nofcih, al on je Blizanac pa nemreš se na njih srditi.
I tako dan po dan. Moram pisati dnevnik čisto zato da kad bu gore ili bolje, da ostane zapisano deci kak je bilo te 2020. koju je žena bivšeg brata u zvezdama vidla kao superiška godinu. Više ni zvezde nisu kaj su nekad bile!

8. mart

08 ožujak 2020

Zovem Mirjanu na kavu, nemre, može kasnije, al mi čestita 8. mart. Reko majketi pa i tebi, ja se ne bih ni sjetila.

To bi bilo sa ženske strane.

Dragi Dado Kovačević, vrsti karikaturist s kojim nikak da se osobno upoznam, duga priča, eto, jedini se sjetio i čestital, hvala još jednom.

Vičem po stančiću: sine bi li ti mami kupil cveće za Dan žena i dal cmoku?! Da kaj, da je cveće skupo a visoki je datum (tatin sin), reko odi beri tratinčice u park pa donesi! - da mu se nede. Ja velim jesi frajer, na današnji dan sam te zanesla (tak se kod nas rađa, na dan od 9 meseci, stari obiteljski običaj) veli on kak ja to znam. Veli sestra, je fakat buraz kak zna majkica ono - preletila roda kupusnjak pa te dopeljala doma 8. 12., seljoberu jedan. Doduše ti bi prije bil iz kiselog zelja!
Veli on da je ona seljober, on je bar rođen u Zagrebu, a ona u Malom Lošinju.

Uglavnom prectava za poželit, a sve doma, ne moraš se ni posebno oblačit za kazalište.

Kći veli da ko je njoj čestital i da nek čekam Majčin dan. Nema to onog jugoslavenskog duha, samo se vrsni setiju.
Kladim se da od prijatelja (koje osobno poznam i to desetljećima) nikom nebum pala na pamet, naime, mada nisam muškobanjasta ili se tako bar osjećam, ja sam za njih Seka, a ne žensko, ak me ko razme kaj ti oču reči.

file:///C:/Users/Radmila/Desktop/neke%20slike/dado-dan-zena2020.jpg.688x388_q85_crop_upscale.jpg

Ovo je nekaj kaj ja ne znam otvoriti, al je slikovito.

Žene sretan vam Dan žena, i to svaki dan, ne samo danas. I muški, i vama isto. Nekad se kolektivno išlo na izlet s firmom, na more, pol firme se drugi dan lečilo od alkohola, al su se ljudi bar družili. Mi nemamo kruha doma, al niko da bi otišel kupiti, ja nedem, danas je Dan žena. Dosta više zuluma!

Oznake: dan žena

Prehrana i prehrana

03 ožujak 2020

Godinu i pol svaki radni dan kupujem u Prehrani u Trnskom 2 sendviča, za na posel, ćerce i ja. I mjesecima ali čovječe MJE-SE-CI-MA molim - napravite mi sendvič s malom žemljicom, ima mene, mogu ja pojesti i celi kruh, al čemu kad mi je to malo pecivo baš onak po merici. Onda sam rekla da bum išla u Prehranu u Petrinjsku, nema veze, tam imaju sve otkad je zločesta šefica otišla u penziju (božemesačuvaj takve žene) - e, onda su ajd kao počeli delati s malim žemljam: Ovak

Počeli raditi jedan sendvič dnevno od jedne male žemlje čovječe - pa su, dok sam ja došla, prodali. Da ima tu jedan sused s dijabetesom i on dođe ranije. Reko ja znam koji je, to mi je sused i on nede na posel nego nemre spavati pa dođe i kupi malu žemljicu tj. sendvoček, majkumu pa kaj nemrete napraviti više!!!!!! Ma susedaaaa, evo bumo vam napravili začas drugi sendvič. Nebute, jer se meni žuri, a ljudima iza mene isto tako! Vi ste na svom radnom mestu a ja tek idem! Napravite 5 sendviča, ak vam ostane ja bum otkupila za sutra, al napravite!!!??? PLIZ!!??

Konačno su počeli delati nekih 5-6 komada, sećam se i kad i zahvaljujući kome, nebitno, uglavnom sve se proda. Trebalo im je godinu i pol dana da im dođe iz dupeta u glavu.

E al: Onda su počeli stavljati parizer moje godište, sve salame na izdisaju, ono prošel rok trajanja prije dan-dva, malo sam osjetila - smrducka, al reko desilo se, nema veze, i velim kćeri - zemi ak imaju na izbor, nekaj sa nekom trajnom salamom. I bi tako. I kad nema osim parizera niš, nemoj uzeti, bum išla u Petrinjsku. Nemam braco energije više se svaditi. E, ali:

Jučer me zove s posla ćerce (na moj posel) i skoro plače od bijesa, ta ne plače od tuge nikada: 1. O tom sendviču ona ovisi do 4 sata jer ne stigne niš pojesti, šljaka se - tražili ste gledajte kapitalizam mamu mu jebem - i nekad sendvič krene fotokopirat a nekad skenirat ili faksirat, nudi na raznim jezicima Japancu ili Španjolcu, pa pardonira; jer jede dok radi za minimalac na SSS radnom mjestu, mada je magistrirala, al to je Hrvacka. 2. Salama je tolko zaudarala kad je odmotala sendvič da samo kaj crvi nisu plazili po njoj. Veli: Ja progutala prvi (ne gledaš, ne misliš, a žuriš, sve za minimalac!) zalogaj. skužim, nemrem sad još i pljuvat, ne znam ko bu s koje strane došel........ i čekam da me potera na zahod. Nikad koš za smeće nisam tak pogodila, posle sam išla tu smrdočinu dodatno zamotavat jer je celi kat smrdil na pokvarenu salamu! 3. Moš mislit kak sam zgledala kad sam šefu uvalila 2 banke i rekla nek mi kupi bilo kaj za jesti (njega ne želim ni zamišljati, nije to šef iz snova, mora da je zgledala ko elijen).

E popizdila sam totalno. Pitaju me na poslu kaj sam tak crvena, nek zemem još jednu tabletu protiv tlaka, ova do mene me gurka, Seka, daj se smiri, kaj urlaš tak u telefon, sve bu dobro. Ja dakako psujem, zovem šeficu od te Prehrane i velim ovak: 2 godine svaki dan kod vas ujutro kupujemo 2 sedviča. Kod vas sam u dućanu minimalno 2 puta dnevno, najskuplji ste dućan u Zagrebu (osim alu-folije i vrećica za hranu za duboko) i vi meni uvalite tak smrdljivu salamu da je moja kći hitila celi sendvič! I da vam kolegica ima tri koronavirusa s 4 upale sinusa i 5 upala pluća, osetila bi da salama smrdi!!! Kaj vi nikad nigdi niš ne kupujete!?

Da se ispričava (dok sam ju opće dobila na telefon) da nije znala ko stavlja i koju salamu (nije znala da ne velim kaj) reko mi smo stalni gosti i hoću da me obeščastite. Mila kolegica mi posle prigovara da kak sam rekla stalni gosti mesto mušterije (ljudi su stoka, da sam rekla mi smo stalni kurci kod vas, imala je to istrpit jer sam bila uzrujana!, a ja i inače velim mi smo stalni gosti; a to kaj sam rekla da me obeščaste mesto obeštete, to nije kužila, to joj se dopalo).

Uglavnom ja vam dragi moji u Prehranu više nedem. Nije taj sendvič isključivi razlog, bilo je toga još, al ovo je točka na i.

Posetila sam Konzum, Prehrana postoji i u Petrinjskoj, kaj mi je blizu posla, i tam bum i pričekala da mi napraviju sendvič. Krajnje, ima tam i raznih Dubravica i Pan-pekova i Mlinara. Al sam se nasrdila, nemrem reći, vjerojatno zato kaj se radi o detetu. Mom. Odraslom, al dete je moje.

Oznake: sendviči

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.