Bacam jutros smeće u smećarnik pri odlasku po mleko i kruhek i vidim neko hitil original zapakiranu i još k tome u vrećici tak jedno kilu kruha. Stavim sastrane, mislim možda još neko od smetlara ima doma koke ili kakvog pajcu pa bu uzel.

Vratim se natrag, kad, kći na prozoru trese mrvice od kruha kroz prozor i priča: Budalo jedna, mali si snađi se, ajde živko, o boktenemarad, ajmooo, ti debeli golub, ti se makni, e gle seljobera crnoga, to je onaj iz Pojeve pjesme gavrančuga! Eto i ove kurveštije svrake, mrš, šic (ja vičem Peace baba!****), eto, etooo na - nastavlja juniorka, vidi seljačine, ma ko vas šljivi, život nije lak, borite se! E, vrit!

To je kad niko (ni Nika) ne šeće naokolo i ne baca otpatke i tice jadne nemaju kaj njupati.

Ostavim stvari iz dućana i odjurim 5 km/h u smećarnik, maksimalnom si brzinom i poberem taj kruh kaj je još uvijek sastrane i ljubomorno se guram na prozor. Reko vidi sad: I mrvim kruh, uz urlikanje (znam da me cela zgrada od 3 ulaza i pet katova gleda s prozora i/ili iza zastora i misli gle kurvu kruh baca a sve se nema... KOMŠIJE, OVO JE KRUH IZ SMEĆA, DI VAM JE SUOSJEĆAJNOST, KAJ ZUJITE, NE BACAJTE KRUH U SMEĆE, JOŠ MALO BUMO GA SVI PO SMEĆU ISKALI) kći me proglasi nedoraslom starom osobom, ali: Pojavi se masa ptica ko u crtiću. Samo perje na gomili. Ono, nisam vidla da golub može gutati tom brzinom tolke komade kruha, misla sam bu se taubek zagutil pa bum još morala zvati veterinara ili prakticirati hajmlihov zahvat na ptici koja se nebu i tak dala vloviti. Onda sleti neka svrakuša pa onaj gavran koji reče nikad više, vrapci protestiraju u grmlju i deru se ko konji.

Imala sam već slično iskustvo kad sam za redom par dana stepavala mrvice od kruha, tri tjedna su doletali vrapci čim bih prozor otvorila da se kuhina prozrači. Drugim riječima, sutra još dobiju, treba biti racionalan, tu drugu polovicu, a preksutra bu pod prozorom u redu ovak 1. noj, 2. tristri vrane, 3. tristotristri svrakureštine, 4. trizdevet goluba i 5. tristotrispet vrapcih. I jedan kos. Ak niko ne hiti friški kruh, ne znam kaj bum.



**** stari vic, jedan od boljih:
Sedi mačak na tarabi nafiksan i mijauče na Mjesec, valjda bijaše veljača. Prolazi baba kojoj on ide na živce i tjera ga, iš, pis, pis maco, pis. A mačak pusti dve pandže, napravi slovo V i veli - Peace, baba!

Oznake: ptice