28.07.2018., subota

Privrženost I dok tako gledam kišu Kako marno tiho pada U glavi se misli roje; Gdje je i što radi sada? Godine su puste prošle Otkad smo se dohvatili I sigurno nismo nježni Jedno prema drugom bili. Padale su teške riječi I optužbe svake vrste, Nikad nismo bili spremni Progledati si kroz prste. Bila je to stalna borba, Misaona i verbalna, Ma koliko da je tema Bila glupa i banalna. Što je vrijeme dalje išlo Što tko misli mi smo znali Iako se nikad nismo I formalno upoznali. Čak mislim i da je dobro Što ne sretosmo se u lice Jer postoje ti trenuci Kad popuste sve kočnice. Sama mi je spominjala Da i odnos takav čudni Privrženost neku rađa Kad u pitanju su ljudi. Ja ništa ne mogu reći O prirodi naše veze Znam jedino da postoji Nešto što nas čvrsto veže. Bar za sebe siguran sam, Svakom kažem to u lice, U mom srcu ******* je K'o član moje porodice.

- 14:51 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.