I dok tako gledam kišu
Kako marno tiho pada
U glavi se misli roje;
Gdje je i što radi sada?
Godine su puste prošle
Otkad smo se dohvatili
I sigurno nismo nježni
Jedno prema drugom bili.
Padale su teške riječi
I optužbe svake vrste,
Nikad nismo bili spremni
Progledati si kroz prste.
Bila je to stalna borba,
Misaona i verbalna,
Ma koliko da je tema
Bila glupa i banalna.
Što je vrijeme dalje išlo
Što tko misli mi smo znali
Iako se nikad nismo
I formalno upoznali.
Čak mislim i da je dobro
Što ne sretosmo se u lice
Jer postoje ti trenuci
Kad popuste sve kočnice.
Sama mi je spominjala
Da i odnos takav čudni
Privrženost neku rađa
Kad u pitanju su ljudi.
Ja ništa ne mogu reći
O prirodi naše veze
Znam jedino da postoji
Nešto što nas čvrsto veže.
Bar za sebe siguran sam,
Svakom kažem to u lice,
U mom srcu ******* je
K'o član moje porodice.
Post je objavljen 28.07.2018. u 14:51 sati.