Postoje ljudi koji nisu sposobni svarit teže teme. Ne nužno čak ni teže teme, nego intelektualne i slično. Ljudi koji će pored neke kvalitetne serije tražit tursku sapunicu. Ljudi koji gledaju prosto da ih nešto opušta, bez znatiželje da nešto istražuju. Sjećam se jednom u Sarajevu, cimericina prijateljica nam bila noćila kod nas i ja pustio neku muziku, ona dade komentar: “Joj što ne volim ovu muziku od koje ti dođe da razmišljaš…” I tako, na kraju, to je ok. Ljudi žele da im u životu bude ugodno i ne žele remetit tu ugodu. Razumljivo mi je to, ali ne shvaćam kako neki ljudi u sebi ubiju znatiželju, kako prestanu rast. Ili ipak svak raste, svojim tempom? Ne znam.
