Reakcija na zlo
|
Sasvim je jasno da postoje ljudi koji su “masa”. Postoje ljudi koji ne razmišljaju kritički, koje možda i ne zanima da razmišljaju kritički. O tim i takvim ljudima pišem ovaj post. Nedavno sam na moju kritiku ustaštva sam od lika iz svog sela dobio komentar: “M. Sarajevo ti nije daleko”, što je u kontekstu značilo da ako nisam zadovoljan stanjem kod Hrvata, mogu slobodno odselit. Sad, ja razmišljam o par stvari. Živim u maloj sredini u kojoj nije ugodno ići mimo većine. Ali ja držim da je reakcija na zlo moja dužnost, da iako sam okružen ustašofilima, imam dužnost da ukažem na to zlo, na veličanje ustaštva. Daleko od toga da se smatram nekim velikim borcem za pravdu, ali reagiram na zlo u okviru svojih mogućnosti. Imam pitanje granica do kojih moja reakcija na zlo može ići, jer ne želim sebi neke negativne posljedice, tipa neke koje mogu ozbiljno ugrozit život. Ne želim bit npr kao novinari koji riskiraju svoje živote i slično, ali opet, moram reagirat na zlo. Bitno reći da ja ne smatram da se borim protiv zla, ja samo reagiram na zlo, što je moja ljudska dužnost. S druge strane ja ne znam koliko ljude koji su utopljeni u “masu” možemo držat odgovorima za podršku zlu, u ovom slučaju: ustaštvu? Ljudi jednostavno gutaju šta im se servira, ali mora postojat i momenat izbora podrške zlu. U ovom slučaju, mislim da je većina ljudi iz mase slijepljena sa svojim kolektivnim, u ovom slučaju nacionalnim i vjerskim identitetima i svaku kritiku tih identiteta doživljavaju kao udar na sebe. S druge strane postoji i intelektualna lijenost kod tih ljudi, jer ne žele da istraže kakvi su ustaše fakat bili. Pitanje je možda čak i koliko su inteligentni? Većina ljudi je uljuljana i život provede spavajući. A niko ne voli kad ga se budi iz sna. Priznaću da to ne volim ni ja, ali cijenim svaki put kad me neko probudi iz sna jer znam da je to za moje dobro i da mogu nešto naučit, promijenit se na bolje. P.S. Je li možda bolje jednostavno pustit svo kritiziranje stvari poput ustaštva i fokusirat se na ljepše teme? Da li je to možda mudrije, jer tako i tako veliku većinu ljudi ne moš promijenit? |
