Fascinantno mi je s koliko elana i koliko intenzivno se neki ljudi bave tuđim životima. Kod mene u selu se nedavno desio razvod braka, muž optužen za nasilje, uglavnom belaj je. I par ljudi koje znam sa takvom strašću o tome pričaju da to prosto čoviku nije jasno. Pa se prave teorije, tipa “ma garant je ona njemu stvarala probleme”, “on se sigurno drogira, inače ne bi bio onakav”, “šta joj je potriba razvodit se, i on je nju trpija” itd. I svaka ta pretpostavka se uzima kao istina. Msm nije da mi je ovo nov fenomen, sjećam se jednom kad sam bio u društvu di je bilo nekoliko ljudi i koji su potpuno normalno pola sata pričali “a moja komšinica radi ovo”, “ovaj pravi kuću vamo”, “onaj ono tamo”… I to im je standardan razgovor. Fascinantno mi je kako nemaju znatiželje u životu, nego ih samo zanima tračanje. I uz to znaju komentirat kako neko puno trača. Moja teorija je da ljudi takvim tračanjem bježe od sebe, nalaze ugodu u nesvjesnosti svojih unutarnjih problema.
|
