Pojenje njive na selu je jako kompleksna i opasna stvar. Da vam dočaram otprilike kako to izgleda. Voda dolazi potokom koji polazi od rijeke koja je nekoliko kilometara udaljena od mog sela. Kad dođe u selo, razvrstaje se u mrežu kanala (ili ti ga “voša” kako bi mi rekli), i ti kanali vode do pojedinačnih njiva. Ko je u daljem kutku sela, teže mu je doć do vode jer dok voda dođe do njega prolazi kraj još puno njiva i seljani koji te njive koriste vodu okreću da poje svoje njive kad njima treba. Ko je bliže vatri bolje se grije, ili ti ga ko je bliže vodi brže napoji. Sad, moja je kuća na samom kraju jednog kanala i kad idemo “nagonit” vodu, to jest kad ja idem nagonit vodu, ima 5-6 mista na kojima ta voda može bit skrenuta u tuđe njive. Tu se dešavaju i okršaji i zapaljeni verbalni obračuni sa drugim seljanima oko toga ko kad ima pravo pojit. Nekad ti obračuni pređu u fizičke okršaje, a ne samo u verbalne. Mada, uglavnom niko nikog ne vidi pa se ne dešava ništa, sem da hodaš ko lud non stop okrećeš vodu iz nečije njive u svoju i slično. Reda na kanalima nema nikakva, pa nekad po troje-četvero ljudi poji istovremeno i obaraju jedni drugima vodu. Danas smo ja i mater napojili njivu, a jedan inače poprilično drčan seljanin je proša s autom bijesno vozeć, valjda gleda ko mu je prekinuo (ili ti ga oborija) vodu. A mi smo je oborili, ko što bi je i on oborija nama. Živo me zanima kako ova stvar funkcioniše vani, na zapadu, kad puno seljana radi poljoprivredu, hmmm. Ovaj put smo napojili dosta lako, al desi se nekad da po dva dana ganjamo vodu da napojimo njivu. Iskreno, ja nisan navika na susrete sa seljanima koji su potpuni divljaci i koji ne raspravljaju razumno nego se odma svađaju i napadaju što je njima oborena voda i slično. U principu više manje radi se pitanju ko je veći siledžija. Ja i nisam neki siledžija, gledam da riješim mirno, šta mogu. Doduše, nije sve baš tako loše, nekad se ljudi dogovore, pa puste nekoga da napoji i taj neko javi drugom da je napoija, ali većinom je ovako kaotično ko što san prethodno opisa. Eto, da vam dočaram dašak seoske poljoprivredne idile.
|
