Zanimljiva je stvar odnos s bivšim ljubavima. Ja npr san ima jednu vezu koja mi je baš značila, i iako je od tog prošlo skoro 10 godina, često bi mi palo na pamet šta bi H. (neka u tekstu bude H.) rekla na nešto, ili bi me asociralo nešto na nju, al ono random stvari, nisam sad patio za njom il tako nešto, nego ono, prosto sjetiš se nečega. I bilo je tu ostalo još nekog istjeravanja mak na konac, kad bi se sitija nečeg oko čega smo se raspravljali, vidija bi da tu još ima žara. Jebiga, ipak mi je značila. Da se razumimo, ja ne bi ponovo nikakvu vezu s njom niti je osjećam na taj način, al iako već neko vrime nismo u kontaktu, odnos je živ. Ili je bija živ, ne znan, jer zadnjih dana iman osjećaj kao da san nekako uša u novu fazu s tim odnosom. Čini mi se, možda se sutra razuvjerim, al ipak mi se čini da nema više tog tjeranja mak na konac, da san je prihvatija takvu kakva je, i da san zaključija te otvorene teme oko kojih bi bilo rasprave. Ostala je ljubav prema njoj i zahvalnost. Kakva su vaša iskustva s bivšima? Ostane li ovako stvari kojih se sjetite ili koje vam padnu na pamet, asocijacije i slično? Meni je najsličnije ovom iskustvu, iskustvo gubitka ćaće, mada je to svakako druga i puno ozbiljnija priča.
|
