Sad san se sitija jedne situacije. Ima tome par godina, ja i prijatelj mi bili na piću sa još jednim prijateljem koji je i moj rođak. I krenula priča o muško – ženskim odnosima, o tome kako stvari tribaju funkcionisat u vezi i braku. I ovaj moj rođak zauzeja stav kako se u vezi mora pitat muško, jer je ono glava kuće. Na to smo mu ja i prijatelj mi rekli da to nije dobro, da bi se u vezi tribali pitat oboje i da se stvari rješavaju kompromisom. Na to nan je on reka, nešto u stilu: A šta ćeš kad se ne možete dogovorit, kako ćete onda odlučit? Ne sićan se sad šta smo mu odgovorili na to, ali iz sadašnje perspektive, kontam, ovisi od situacije do situacije, nekad ako je nešto baš bitno mojoj ženi npr a meni nije toliko, onda nek bude po njenom, a nekad kad je meni bitnije po mom. Uglavnom taj rođak mi je bija čvrst u stavu da se muško triba pitat i to je to. I ajde, otišli mi u drugi kafić na piće, tamo naletili na jednu moju poznanicu i krenula priča. U po frke, pitan ja nju, šta misliš ti jel se muško triba pitat u braku/vezi, ili i muž i žena tribaju bit ravnopravni. Treba je bila kao neka alternativa, pa san konta da će reć da tribaju bit ravnopravni, al jok, ona potvrdi rođakov mi stav da se muško mora pitat! I sad se sićan kako se je rođak mi se slasno nasmija na tu njenu izjavu. To je u principu patrijarhat, podržavaju ga žene koliko i muškarci. Al meni fakat nije jasno, ko želi tu toliku odgovornost na sebe, pa da se samo ti pitaš u braku ili u vezi, a žena da klima glavom? Šta ćeš ako nešto svojom odlukom gadno zajebeš? Zar nije mudrije da oboje podjednako odlučujete? Ali o tome se ljudi koji su kalibra tog našeg prijatelja i mog rođaka ne pitaju, nego vjerovatno misle da su uvik u pravu, pa time i da ne mogu pogriješit. A i patrijarhalnim ženama je ugodno da nemaju odgovornost.
