Danas je majčin dan. A ja iman jednu simpatičnu priču za podilit povodon toga. Naime, dok san bija dite, za majčin dan san odlučija otić do u prodavnicu u selu mi i kupit materi nekih bonbona. Bija san baš malo dite, nezz jesan li i iša u školu. Ugl, ja san jamija baš njeno biciklo, koje je bilo veliko, da nisan uopće moga sist na sic. Mora san ga vozit uspravno na njemu. I otiša san ja u prodavnicu i kupija te bonbone i krenija se vraćat kući. I na jednom dijelu puta ima jedna nizbrdicu koja izbija na raskršće i dok se voziš ne vidiš da li iko iđe drugom cestom prema raskršću. Ja san ko dite bija svjestan da je rizik pustit se tako, ali ipak san odlučija da ću se spustit niz nizbrdicu i ić na sriću, da s druge strane neće niko naić na raskršće, sa druge ceste msm. I tako san se ja pustija, i fino na sred raskršća spuca u auto koje je naišlo s druge strane. Srića pa je to auto već dosta ušlo u raskršće pa me nije pokupilo, nego san ja udarija u točak od auta i izletija naprid s bicikla i lupija glavon u auto, te nakon toga pao na pod i lupija bradon od asvalt. Bradu san razbija, tako da san poslje mora ić na šivanje, ima san par konaca u njoj. Guma od bicikla mi se pretvorila u oblik osmice, a od auta guma u koju san spuca, pukla. Žena koja je vozila se prestravila, sićan se da je poslje dolazila kod mene me oblazit, i kako mi je donosila nekih slatkiša, a meni bilo drago zbog toga, kad god bi došla. Brada nije baš žestoko najebala, par konaca samo, tako da san proša najbolje što san moga. Sićan se kako je bila velika rana na bradi, a ja ko dite bi čeprka po njoj. Msm da san sebi iščupa i jedan konac. Uglavnon, ja san za majčin dan poša obradovat mater i napravija belaj, al ajde, nek je živa glava. Btw ne sićan se šta je bilo s bonbonama. :D
|
