Ljepota tuge i Ljubav
|
Tužan san, i tuga je lipa... Plemenita emocija. Tužan san što san u ovom stanju u kojem jesan... Propuštan život, jbg. A iskusija san prekrasno iskustvo koje me je toliko izminilo, i toliko me stavilo u dobru poziciju... Ali opet je toliko zajebano. Znam, bilo je i prije. Znam, ima san loših faza, ne moran ih opisivat... Al mi je krivo, tako mi je krivo... Volin svoju mater i ćaću... Tako mi je krivo što ih dotiče moje stanje, što i oni pate zbog mene... Volija bi, da mogu, se osamit u svojoj patnji, da ne dotiče nikog. A izlaz... iako ga vidin, ne mogu ga izabrat... Jebeš ga. Život je lip, život je prilip. Toliko smo počašćeni, kao bića obdarena razumon, bića koja mogu spoznat Ljubav! Prekrasni smo, uistinu, prekrasni. I tako je lipo, toliko bi volija da mogu širit te emocije, da ja buden goruća Ljubav koja će isijavat oko sebe. Da mogu drugima osvitlit put, a i da se igran, da uživan... Bože, daj da to ne bude samo sanjarenje... Ako je to samo san, nek zaspen i sanjan ga, nek se ne probudin. P.S. Znan da ćete mi reć da već širin Ljubav. I znan da jesan. Ali... Ipak ima ali. A i iza tog "ali" ću ja dodat još jedno: Ljubav vridi svake sekunde borbe! |
