Život je okrutan. Život ne oprašta greške. Život, istina, šalje opomenu na naše ponašanje, ali ako se mi oglušimo, najebaćemo i snosićemo posljedice. Ne postoji viša sila koja čini čuda. Čuda kao fenomen ne postoje, jer ono što mi doživljavamo kao "čudo" je u biti normalan događaj samo je po trenutnoj medicinskoj, znanstvenoj paradigmi neobjašnjiv. Također, "čudo" je relativno rijedak događaj. Međutim, za svako čudo je potriban naš odgovarajući mindset. Tako možemo reć jednu metaforu, da nas "viša sila" uvik poziva da nam učini "čudo", ali mi se ne odazivamo. Međutim, mislit hladno da ćeš molit Boga i da će to samo po sebi dozvat čudo je uzaludno. Molitva za nekoga nema efekta na tu osobu. Možda joj može ponudit Ljubav, ali ako ta osoba ne želi prihvatit Ljubav, da se cili svit ujedini u molitvi za tu osobu, njoj neće bit ništa bolje. Molitva ima djelovanje samo na osobu koja moli. U životu smo sami. Imamo mi prijatelje, imamo ljubavne veze, imamo alate da se "sjedinjujemo" s drugima, na razne načine, a razvili smo ih puno, ali činjenica je, da smo uvik sami. Niko nema pristup našem umu nego mi sami. Ne postoji način da neko rasplete niti naših umova u koje smo spleteni. To možemo samo mi sami. Nikakvo čudo se ne može desit da psihički problem "nestane". Molitva za to, obilaženje svetih mista i slično, je uzaludno, opet reko, ako ne postoji pravi mindset. A pravi mindset more razriješit naše probleme bilo di. Zato tribamo gledat kako da poboljšamo svoj mindset, a ne ić u, recimo, Međugorje s očekivanjem da ćemo bit spašeni. U nekim slučajevima fizičke bolesti, to možda i bude efikasno, jer osoba koja čvrsto viruje da će se izličit, se možda, svojim vlastitim placebo efektom i izliči. Ali za psihičke probleme, tu očekivat neki spas te vrste je uzaludan. Na kraju, kad odrastemo, sami smo. I imamo taj užasni teret bivanja čovikon. Imamo slobodu, od koje tako često bižimo. Bojimo se slobode, jer ona povlači odgovornost. Imamo izbor i odgovorni smo za njega. To je naša najveća kvaliteta, mogućnost izbora koji nije prosto instinktivan, nego baziran na našem karakteru. Ali također, to je i naša najveća teškoća, jer imamo odgovornost za svoje izbore. Ali to je tako i to je naša priroda. I istina je, sve će proć. Samo, šta će doć poslje?
|
