Momentalno
|
Krvarim... Gorim. Paničim. Patim. Nemam izlaza. Ne vidin načina. Do kad više. Ključ je u mojim rukama. Ruke su krvave. Rana previše boli da bi otključa vrata. Ne znam kud ću, nemam nade i sve je potamnilo. Drukčiji san. Nadan se bivanju još drukčiji. Da me to dovede. Dovede donekle. Jer ovako ne mogu. Toliko je mučno. I lomim se na istom zalogaju, već godinama. Krenem ga gutat i povratim. Ne znam kako ću dalje. Iskreno ne znan kako ću dalje. Bože, ako te ima spasi me od mene. Al znam, Bog il bilo šta što postoji, te može spasit od svega sem od sebe. Od sebe se možeš spasit jedino sam ti. Iman poriv da detaljno objašnjavan al ne mogu. I ovo je reklo sve. Evo vam jedan biser: |
