Himna
|
Jednu rajsinglu zabadam u srce Nek prodre, nek boli nek prodre u samu suštinu boli Nek iza nje vitrovi otpušu moje suze ili pak neka se stvrdnu u led i padnu na pod kao biseri Jer, ljubav je, znam ja, uvik tu Ali bol je, znam ja još bolje, dubok zdenac Što je zdenac dublji, to izvor ljubavi iz nas snažnije grije Hodam, posramljen, kao prognanik Koji u rutinama, dođe u novi grad ozeba i sastrugan od rana potpuno sam, bez ičije ruke, bez krova nad glavom, kruha u ustima sluđen, vapi usred obilja Zabadam rajsinglu u srce da je nosin, ko medalju zabadan je duboko, nek prodre, nek se ne zaustavi dok me ne probode potpuno i izađe na leđa ja stisnut u kut biću, u grču od goleme sjene straha kao barjaka razvijenog iznad sebe |
