Prijateljevanje
|
Neke ljude život dovede u naše pute, neke odvede. Sitija san se sad kako san upozna, jedno lito dok san radija na moru, dvi Slovakinje. Prvo san ih posmatra sa strane, i djelovale su mi mladolike, malo iz daljega bi in da otprilike 16 godina. Bilo je to vruće i burno lito, ja sa svojih 18, pun hormona i energije. Radili smo za siću, nikakve pare, ali bilo nam je dobro, jer - more, jer - džaba trava koju smo dobivale od jedne carice, starije žene kod koje smo noćili. Uglavnom, meni su njih dvi zapele za oko i odlučija san da ću ih nekako upoznat. Bile su sa nekim likom za kojeg san ja mislija da in je ćaća. Par dana kad bi hoda plažon bi ih vidija i jednon je trefilo da sidin na kavi a jedna od njih je prošla pored mene šetnicom. Ja san se skočija i otiša za njom, i iskreno, ne sićan se šta san ja njoj točno reka, kako je taj upad proša, al mi smo završili pijuć kavu u jednom kafiću uz plažu. Prvo, ja san ima veliku bradu, i dužu kosu, tako da san bija praktički zakamufliran. Ona je, kad smo sili, djelovala već malo starije nego po mojoj prvoj procjeni. Ona je mislila da ja iman 27-28, a ja san ima 18 haha. Ja san mislija da je ona imala oko 16-17, a ona je imala 28. Toliko o tome kad procjenjuješ izgled ovim Slovakinjama, Čehinjama i ostalima. Sve nešto sićušno i mladoliko. Popili smo mi tu kavu, i meni se je ta ženska baš dopala. Zvala se Zuzana. Kako smo popili kavu, dogovarali smo se da se družimo, navečer negdi na piće i tako. Ja nisan tija lagat o svojim godinama (inače curama koje bi tija barit il nešto nikad nisan ništa laga), reka san da mi je 18, na njihovo iznenađenje. Tek kad su mi vidile fotografije mene bez brade su vidile da mi fakat jest 18. Sjećam se večeri koju san proveja s njima, kako smo pričali o svačemu i kako mi je bilo dobro s njima. Tih dana smo se počeli družit. Ova starija mi se sviđala, al ja nisan baš ima muda da joj to dam do znanja. A nije bila varijanta da bi je samo tija poševit. Sjećam se i ove druge, Eva, ili Evička, kako smo je zvali. Plavokosa, simpatično, sjećam se kad smo pričali o religiji kako je ona govorila kako voli molitve i kako su fine, kako se fino osjeća kad moli. Bila je baš nježna duša. Zuzana je bila crvenokosa, sa finim slamnatim šeširom. Tih dana smo se družili i meni je bilo super s njih dvije. Baš smo iskreno se otvorili jedni drugima, i bilo je to pravo prijateljstvo. Sjećam se kako je jednom na večeri jedan kolega s posla bija s nama i kako se oduševija s njih dvi, i komentira da, kad bi se tija ženit, da bi volija da neku onakvu curu nađe. Bile su stvarno prefine, nešto predrago i prefino. Kad su išle, razminili smo mejl, to jest ja san njima da svoj mejl, ali nisu mi poslale poruku nikad, sad il nisan da dobar mejl ili nisu tile održavat kontakt. Zanimljivo, dogodine san opet radija na istom mistu i opet san naletija na nje, u po lita. Opet smo se družili i bilo nam je super. Ushićeno san in prepričava svoj doživljaj telepatije, one su me pomno slušale, i ispriča san in pjesmu koju san napisa tu večer kad san ima iskustvo telepatije sa par prijatelja... Jednu večer smo pili, ležali na plaži, a meni nije bilo tako drago. Sviđala mi se ova Zuzana, al nekako san zna da san premlad za nju. Poslje san joj reka da mi se sviđa, ona je reagirala da smo prevelika razlika u godinama, ali smo se složili, da u vezama uvik imaš "nešto" što moraš prihvatit. Kad smo se rastajali, bilo je baš iskreno, ja san njima poklonija kutiju drine obične, jer san to pušija tada to lito, a one meni neku mehaničku olovku koju i sad iman. Sjećan se kad in je polazija bus isprid hotela i kako smo se zagrlili i kako su otišle. Opet se nismo čuli poslje, tako da, nije ništa bilo od nekog online prijateljstva... Što je možda i bolje. Al sad, kad se sitin, kako mi je stalo bilo do njih i koliko smo se samo povezali... Svaki dan smo pili kavu, Zuzana je čitala kuma, Evička je bila simpatična i fina, pili smo kavu u Makru Polu uz plažu. Jedno iskustvo i povezanost koja će zapravo trajat vječno, vidili se mi il ne vidili više u životu. Ja, kad san bija u Bratislavi, nada san se da ću naletit na njih, ali jebiga, nisan haha, tako da ništa od toga. A sad su već i one starije, ali bilo bi ih lipo vidit. Samo pitanje je ko su one sad i ko san ja sad. Možda bolje da do tog susreta ne dođe... Ali o tome ne triba razmišljat. Nek ostane lip osjećaj jednog, vremenski kratkog, ali intimnog i intenzivnog poznanstva, kakvo samo more može donit. |
