Ne znam je l' arogantno od mene za pretpostavit da većina ljudi spavaju? Ono, da se nisu zapitali ništa dublje, da ništa što su usvojili kroz odrastanje i djetinjstvo nisu preispitali, da im je dosta samo poist, popit i šta poševit i to je to. Da provode živote tako, spavajuć? To postavljam iz pozicije u kojoj sebe smatram da sam budan, možda ne do kraja, al barem dovoljno da vidin druge da spavaju. I također, znan dosta ljudi koji su budni, nisan usamljen. Sad pitanje je da li i ovi što spavaju, se nekad mogu probudit? Ja mislin da je to moguće, a da to buđenje najčešće dođe u obliku neke traume.
|
