U momentima kad se s prijateljima osjetim najprisnije sa svojim prijateljima, dođe mi da im kažem da mi je teško. Danas, družimo se i samo osjetim kako ih volim. Kako iman dobre prijatelje. I dođe mi da kažen kako mi je teško, a istrovremeno to ne želim, jer ne želin sjebavat atmosferu niti želim da se oni za mene brinu... Možda je to jer ja psihički još projiciran sebe u druge osobe, pa mi je teško nosit se s njiovin emocijama, ne znan, al znan da ne želin da se stvori situacija brige za mene. A ono, baš mi dođe prijateljski da kažem da mi je teško. Jer jest. Teško mi je. Sasvim dovoljno je to reć. Evo, sad to govorin vama. Teško mi je. Btw, pišen treći roman i potrudiću se da ovaj bude baš baš dobar. I cilj mi je da ima oko 200 stranica. Ali kvalitetnih 200 stranica. Pišen laganijin tempon nego ranije romane, tako da mislin da će bit dobro.
|
