Odnosi
|
Postoji neka tenzija između mene i ostalih mojih ukućana. Politički, ja san livo, a oni su desno. Oni su vjernici ja nisan. Meni su potpuno isti u svakom pogledu, Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Nigerijci, Šveđani, u smislu isti za recimo vezu il brak, njima nisu, njima su prioritet Hrvati. Meni su gejevi ok, njima nisu. Prije je to stvaralo više problema. Međutim, te stvari su postale i nebitne, kad su počeli moji pravi problemi, i tu se neman šta požalit, vole me svi, što je bitno, a volin i ja njih. Ali ove razlike ostaju. Stvar je, što moji teško da će ikad znat ko san ja. Pitanje je koliko iko uopće more znat ko je iko... Ali bilo kako bilo, njihovi ideali su muškarci koji su malte ne fratri. Mene tu nema. Dok san radija stand up, i emisiju na tv-u, mom ćaći je to bilo gubljenje vrimena. Jer je valjda sve sem poljoprivrede gubljenje vrimena. Ovako, površno, mene to ni ne briga. Ali kad se zagrebe, vidin da me briga. Itekako me briga. Ipak, moji roditelji me vole. A ja bi volija kad bi ja nekako naša načina da se osamostalin i prekinen ovu agoniju u kojoj san, a i oni sa mnon. Trenutno ne vidin načina nego rad sa psihoterapeutkinjon i to da ne propuštan prilike koje mi dolaze. Druženja na koja me je strah ić, zato što bi moga puknit, itd. Moran nekako napustit ovo gnjizdo u kojen san se šćućurija. Bože pomozi mi u tom naumu, i fakat, al fakat, samo neka prođe mirno. |
