Svaki pokret je prijetnja. Uključujuć i ovaj. Ne znan dalje. Naprid san dosta doša. Kako dalje? Ne želin nastavit istin puten kojin san doša. Mogu li zaminit staze. Mogu li proć nečijon tuđon, utabananon? Ili ću skrenit u gustiš di se ništa ne vidi i nastavit hodat u nadi da ću negdi izbit. A da se jednostavno ne mičen s mista i čekan da izađe sunce? Ipak, teško je odlučit u vrimenu u kojem svaki napravljen korak more značit razliku između života i smrti. Pa i ovaj. Zvizde su se posložile. Planeti poredali. Čeka se moj pokret. Ja, ipak, ne mogu napravit ovaj pokret koji san zakoračija, na koji san diga nogu. Moran proć drugačijin puten. Možda cilo vrime i polako polazin tin drugačijin puton. Ne znan. Jedino je to sigurno. Ne znan. NE ZNAN.
