Doživljaji vol 4
|
Iz riznice iskustava iz Sarajeva ima puno ludih doživljaja, ali ne namjeravan pisat puno, izdvojiću još jednu ludu večer, eventualno još nešto napišen poslje toga. Kako ispada, najluđa iskustva su mi bila na prvoj godini faksa, a to mi nije vrime kad mi je u Sarajevu bilo najlipše, tamo par godina poslje mi je bilo bolje, al ovih par doživljaja iman sa prve godine faksa. Pa tako i ovaj. Jedan dan san vrnija u tu našu kafanu na Čobaniji i naručija rakiju. Unutra je bija neki ćelavi lik koji je počeja neku priču sa mnon. Počastija me je jednon turon, pa još jednon i kad bi god ja konta poć, on bi okrenija još jednu turu. U priči mi je reka da ima trave i konta je poć sa mnon u stan, ali san se ja nekako provuka i doša do stana na Drveniji, di smo tada živili, u Metalci, da buden precizan. Unutra je već bija dernek i bilo nas je desetak i kad san in ja reka da ovaj lik ima trave oni su mi rekli da se vratin po njega i doveden ga. Ja san to uradija. Sili smo u dnevni boravak i ja sa samo malo posmatra tog lika. Svako malo je širija zjenice od očiju i izbuljija bi se u prazno. U dnevnom mi je bija momak od cimerice mi, a taj lik je očito zamirija cimericu mi, da bi je barija, šta li. U jednom momentu je pita ovog momka joj je li ikad letija sa 13-tog kata (mi smo bili na 13-tom), ovaj se smija i govorija da nije. Ukratko, skontali smo da lik nije dobar. Ovih nekoliko ženskih se maklo u kuhinju, on ide za njima. One nazad dnevnu, on opet za njima. I tako mi krenemo iz stana na neku svirku u AG-u. Cimerica mi je ponila bocu vina u torbi, cimer mi je ponija svoju torbu, u kojoj je bilo frizerske opreme. Ja san tada već bija pijan da se jedva sjećan. Navodno me je taj lik počeja izdvajat od njih ostalih da sami ja i on iđemo. A trava koju je obeća da ima, je kad smo ga za nju pitali reka da je ona kod prijatelja mu na Ali pašinom. Mi smo došli u AG i ne znan koji kurac se desija točno, al uglavnom taj lik se pobija sa nekom dvojicom isprid AG-a i zabranili u mu da uđe. Mi ostali smo ušli unutra. Bila je godišnjica AG-a i svirali su neki Pakleni vozači, tako se zva bend. Al atmosfera je bila mlaka, svi su sidili za stolovima, gorile su sviće,, niko nije plesa ni ništa. Mi čim smo ušli smo napravili lom. Odma počeli plesat i divljat. Cimerica mi je išla od stola do stola i nudila ljude bocom vina, ja i njen momak, Denza smo se zadali u plesanje isprid bine. U jednom momentu je do nas doša security i reka nam da malo mirnije plešemo. Mi smo, kad nan je on to reka, se zagrlili i počeli plesat valcer. Kad smo stali, ja san osta na jednoj nozi i ljuljalo me, pribacija se na drugu nogu, i dalje me ljulja i u jednom momentu se samo svalim po pjevaču i izbijem mu mikrofon iz ruku. Denza je uzeja cimerovu mi torbu i u nju kra krigle sa stolova, ubaciva ih u torbu. Ja san se u međuvremenu počeja ljubit sa jednom ženskom koju san zna ovako, sa recitovanja poezije. U jednom momentu security je pita Denzu da otvori torbu i da je istrese. On je istresa hrpu razbijenom stakla, makaze i još nešto frizerske opreme. Zaštitar mu samo reka: aje majke ti uzmi torbu i iđi vani. I tako su nas izbacili vani, al ova ženska s kojon san se ja ljubija bi došla po mene i ja bi uveja i Denzu, i securtiy bi nas pustija, zbog nje. U međuvremenu cimer i cimerica mi su otišli negdi drugo, a ovaj lik kojeg san ja doveja u stan se negdi izgubija. Mi smo bili još u AG-u, i onda san ja poša kući, ne znan kako se točno odvila situacija jer san bija pre pijan. Na kraju san doša prid našu zgradu i naša cimera mi i prijatelja nam, jednog Njemca što se družija s nama, kako čekaju isprid jer nemaju ključ. Rekoše mi da su vidili kako je neki lik zboja drugog lika nožon i da je ovaj biža od njega. Nije prošlo dugo i pojavila se je i policija. Pošto su njih dvojica bili svjedoci, neko je triba ispričat šta se desilo, šta je vidija. A mene oprala nervoza prid policijon jer san mrtav pijan i sve kontan da će me provalit i da ću najebat. I neko od njih krene opisivat šta je bilo, a ja im upadnen u rič i ja krenem pričat šta je bilo, i tako nekoliko puta, a cimer mi govori: Mate šuti, ti tu nisi bija! Na kraju je izjavu da ovaj Njemac koji je onako, sridnje govorija bosanski. U međuvremenu nas se još skupilo isprid zgrade, bilo nas je petero-šestero. Kad u jednom momentu eto ti situacije, lik kojeg san ja doveja u stan se vraća. Mi pogubljeni, ne znamo šta ćemo sad s njin, kad on dolazi do nas. Ne sićan se šta je točno počeja pričat i kako je došlo do toga, al ugl u jednom je momentu reka: Vi ste mene ostavili, sve ću van uzet. I izvadija nož. Mi ko ludi počeli bižat od njega, a on trče za nama. Bilo je negdi pet ujutro i već se ok vidilo vani. To je bilo ko u filmovima, mi se okrećemo dok trčemo i samo vidiš njega trče za nama negdi 20-30 metara iza. I trčemo između zgrada i kad ćemo izletit na cestu, samo naglo usporavamo da ne bi izletili prid neko auto il nešto. I tako smo bižali od njega po gradu, dok u jednon momentu ga više nismo nikako vidili iza sebe. Bilo nas je strah, al smo se vratili nazad prid zgradu, i ne sićan se kako se točno odvilo, al došli smo u stan. Napravili smo doručak, poili ga, i legli spavat. Lik ne samo da nije ima trave, nego nije ni platija račun u kafani, di je mene častija na početku večeri. Večer je završila, ali to nije bija zadnji put da san ja vidija tog lika. Jednom smo ja i cimer mi izašli do prodavnice i vidili ga u daljini od 30-40 metara. Kad smo ga vidili, totalno smo se pogubili i počeli hodat u krug, na kraju se sudarili, udarili jedno u drugo i brže bolje se vratili u stan haha. Još jednon san ga ja vidija, kad san iša na dernek kod jedog lika na Bistriku. Čeka san prijatelja da dođe po me, kad vidin njega kako mi prilazi. Ja se sledija. Dođe do mene i pita me: Treba li ti kakva pomoć? Ja reko: ne triba, čekan prijatelja da me pokupi pa ću na dernek. On samo reče ok, i ode. Očito me nije pripozna. Eto, tako smo se proveli s tim likom. Poanta, ne triba svakog dovodit u stan tek tako. Mada te godine smo mi divljali po Sarajevu, i meni se dešavalo da upoznan ljude ujtru kad se ustanen u stanu mi. |
