Danas san bija u prilici da s prijateljicon pratin Vučićevo obraćanje Srbima. I mogu van reć da san izvuka zanimljive observacije. Prvo je počeja na emotivnom nivou u smislu "Srbija je u ratu protiv nevidljivog neprijatelja, moramo da zaštitimo naše roditelje koji su izgradili ovu zemlju, znate svi koliko vas volim" i tako dalje patetika i udaranje na emocije, a ja cilo vrime ne virujen šta slušan i čekan: ajde de reci više šta imaš reć, kakve mjere će se uvest u zemlji. I tako on priča, između ostalog spomene i koje se mjere uvode, ali uporan je sa svojim udaranjem na emocije ljudi i sa skretanjem pažnje sa suštine onoga o čemu se radi. I ono šta je zanimljivo je to, da nakon nekog vremena slušanja, se ja počnem privikavat na to i krene mi postajat normalno. A taj senzacinalizam u medijima je klasična tehnika manipulacije, ideš ljudima na emocije a ovamo im uvodiš šta te god volja, i ono glavno stavljaš u drugi plan, suštinu situacije stavljaš pod plašt senzacionalizma. I tako, pitan se, šta je sa svim ljudima koji baš prate te državne medije i koji to slušaju stalno. Nisan tip koji je povodljiv, ali nakon dovoljno slušanja te patetike i tih čistih laži, jer voli on svoj narod koliko i ja svoj, da ne kažem šta :D, čovik se navikne, a dobar dio ljudi vjerovatno i prihvati takav diskurs, pa i ne očekuje drukčije. Nije to slučaj samo u Srbiji, nego i vani, prvi američki političari udaraju na emocije svojih građana, još i primitivnije od Vučića, tipa Trumpove objave na twiteru i slično. Jednom kad racionalan, jasan i konkretan sadržaj politike obaviješ u plašt senzacionalizma, možeš ljudima uvalit politiku kakva tebi god paše, ako te oni simpatišu i ako padaju na tvoje riječi. Ono što sigurno mogu reć je da Vučiću neko radi dobar PR, i da nema džaba moć koju ima. I kad to sagledan, mogu mislit kako je tipa ljudima u Sjevernoj Koreji, koji po vas dan slušaju o velikom vođi i slično. Ono, kad ti nešto tupe u glavu konstantno, nakon nekog vrimena možda kreneš mislit da je to istina. Mada me zanima, i živo me zanima, ima li kod njih ljudi koji su protiv sistema. Al to vjerovatno nikad neću saznat.
|
