"I da oću i da smin, ne bi moga skupit svu lipotu života niti suze ovog svita"
|
Priča mi prijateljica koju znam sa psihijatrije, msm ne družimo se al ono, čujemo se s vrimena na vrime, kako ima mišićnu atrofiju i još neke probleme sa kostima. Ostaće u roku od pola godine u kolicima. Svit je, kad se sagleda, prepun patnje. Budizam kao religija je cila posvećena patnji, prevazilasku patnje. Kad čovik pita zašto, zašto i čemu tolika patnja, nema nekog odgovora. Jedostavno je tako. Buda govori: „Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji. Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; spajanje sa onim što nam nije prijatno je patnja; razdvajanje od onoga što nam je prijatno je patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja; ukratko: pet vrsta prijanjanja za život jesu patnja.“ Ovo je istina koja se ne može poreć. Budizam se detaljno bavi prevazilaskom patnje, ali ne želim sad pisat post o Budizmu, ako vas zanima, ima dosta informacija na netu koje možete nać. Ja san, ima tri-četri godine dobija jedan poremećaj koji je bija užasan. Zove se nistagmus, i po medicini je neizlječiv. Kroz neko vrime san živija s tim poremećajem, potpuno van života, i život mi je bija potpuni očaj. Neću sad nabrajat sve simptome koje san ima, smetala mi svjetlost, zvukovi, glava se nekontrolisano klimala, oči nekotrolisano micale... Katastrofa. I boreć se s tim poremećajem ja san u biti počeja otkrivat dublju prirodu života. Reka bi duhovnu prirodu. I počeja san imat razna iskustva, koja bi tribalo dugo nabrajat, pa ću priskočit. Samo ću spomenit kako san jednu večer vidija da je sve što postoji ljubav, baš svemirska, bezuvjetna i apsolutna ljubav. Puna mi pluća bila osjećaja: Šta more rodit ovoliku lipotu? Tu san večer vidija da nistagmus nije moj neprijatelj protiv kojeg se triban borit, nego učitelj kjeg triban slušat. U periodu nakon tog iskustva, kroz neko vrime san, hvala Bogu, uklonija jedno 70% tih simptoma. Također, šta san tu večer i u danima poslje sasvim jasno vidija je da ne postoji slučajnost. Sve se dešava po našoj karmi, odnosno percepciji. Poanta, kad prihvatimo nešto i najgora stvar se može transformirat u dobru stvar. A patnja, ona je neminovna. Al se može prihvatit i nastavit dalje. A da je lako... O tome se ne triba ni pričat, koliko je "lako". Nego kad san posvetija naslov, red je da objavin i pismu: |
