Večeras san šeta skoro sat vrimena. Mogu van reć da me pravo razgale ove noćne šetnje. A ima tu malo komedije oko mojih šetnja. Naime, blizu moje kuće ima jedan brig, zove se Kostilovača. Ne znan jel zbog kostile kao drveta (valjda znate koje je drvo u pitanju, pošto je mediteransko), ili je zbog kostiju jer su se tu bacale kosti od umrlih il ubijenih životinja. Na tom brigu su naši lokalni HDZ-ovci naumili udarit križ od 20 metara. Priča je bila da će bit saliven u lik Isusa, kao onaj križ u Riu. Na kraju su napravili običan križ od golog betona, veličine 20 metara, na brigu koji je poprilično mal i na njemu okačili hrvatsku zastavu, koju je do sad vitar već otkinija i odnija. Priča oko tog križa je to da to bude zavjet mog sela da bude manje grijeha, i bila je priča da će dolazit turisti iz Međugorja da vide križ. Danas, nekih dessetak godina nakon gradnje, Kostilovača ima malo proširenje na sebi na koje dolaze ljudi da piju, jebu se il puše travu. Od turista možda mogu uračunat jedino troje migranata koji su kod nas vrnili litos hahahah. Tako je taj križ borba protiv zla i grijeha. Ja san izvorno bija protiv toga, i nas nekoliko smo se borili pravno da se to zabrani, dok su oni križ napravili iako je doša federalni inspektor koji je zabranija gradnju. A na kraju, je sad i meni dobro došlo da su udarili put oko briga, da mogu kružit oko njega i tako šetat a bit blizu kuće. Btw, moran napomenit, ovo ne radin da vas trolan, večeras u šetnji san opet osjetija ljubav prema istoj osobi ko od jučer. Da bude jasno, ne radi se o zaljubljenosti, da me neko ne bi krivo svatija. Nekako drugačije gledan na tu osobu sad. Zanimlivo kako se promijeni percepcija kad se javi ljubav prema nekome il nečemu. Ko će znat, možda i ta osoba osjeća ljubav prema meni. Možda je telepatija u pitanju. Uz to, ove šetnje su mi dobra psihoterapija. Svašta uvidin o sebi, al ne mogu nikako da smetnen fokus s toga da triban prazbijat u kući. A neman volje da to uradin. Večeras bi još šeta, ali je neko doša i na proširenje na brigu parkira auto. Ajd reko, nek se neko drogira il jebe, neću ja sebi samo privatizirat brig za moje šetnje.
|
