Bilo je vruće lito hercegovačko. Ante po običaju nije ima beciklo, pa san ga ja vozija na svom. Išli smo, a di drugo, nego na kupanje? A kupali smo se, di drugo, nego na Otunju? A Otunj je, di drugo nego na Trebižetu? Bili smo mladi, vrući, željni energije, zabave, u nama je vrila pubertetska krv. Osim plivanja obavezno je bilo i gađanje mulom, koje bi organizovali. Pa navali kupi svu onu mulu (mulj), i motaj je u kugle pa se gađaj. Onda bi malo se kupali i plivali iznad brane, to je Pero najviše volija. Ja i on bi nekad skupa išli plivat do sedre, di bi se popeli i skakali i zaranjali. Ante je obožava kanal i s njin bi se spušta roneć niz kanal. Također, bili su popularni i brzaci, niz koje bi se spuštali doli do skakala di bi Elvis i Pero ugl volili skakat. Meni je bilo najdraže ronit u bazenu (nije pravi bazen, samo smo tako zvali taj dio kupališta). Onaj osjećaj kad zaroniš i diraš pjeskovito dno prsima i gledaš kako se sunce prisijava po dnu. Neprocjenjivo. Bila su to lita kad je dok bi se kupali postojalo samo to, kupanje i ništa drugo, svit je bija jednostavan i znali su se prioriteti, kupanje je život, sve poslje i sve drugo je sporedno. Nekad bi trčali putem uz rijeku, bosih stopala po onom zemljanom putu. Pod orasima su Vitijani igrali karata. Mi Grabljani i Vašerovčani smo bili s druge strane Trebižeta. Bilo je to čisto uživanje u vrućini, koja je inače sama po sebi bila nesnošljiva. Ko drugi nego dica il mladež more nešto nesnošljivo pretvorit u nešto vrhunsko? To su bili trenuci kad je život u nama bubrija, tek smo se spremali za budućnost koja dolazi ni ne znajuć da se spremamo za to. Ona je došla i razdvojila nas na razne strane, mada ostaje ono sjećanje na zajednički provedeno djetinjstvo, a i danas, kad smo 'odrasli' može trefit koja usputna kava. Al žar se je prominija, i mada je sad u principu i bolje, jer zrele godine donose mir, ostaje ta uspomena na jednu ogromnu žar i životni elan koji se neće ponovit.
|
